Upala ahilove tetive može zahvatiti srednji deo tetive ili se javiti na mestu njenog vezivanja za kost pete. Najčešći uzrok upale je preterano naprezanje.

Šta je ahilova tetiva i zašto je toliko bitna za naše telo?

Često imate priliku da u razgovoru čujete kako nekog muči Ahilova tetiva.

upala ahilove tetive

upala ahilove tetive

To je tetiva koja se nalazi na zadnjoj strani potkolenice. Povezuje mišiće lista ( m. gastrocnemius medialis, m. gastrocnemius lateralis, m. soleus i peronealne mišiće ) za petnu kost. Ima ogroman značaj u procesu trčanja tj. kretanja uopšte. Najsnažnija je tetiva u telu čoveka, a dugačka je oko 15 cm.

Zbog čega je ahilova tetiva toliko značajna?

Zbog činjenice da mišići lista preko nje rotiraju stopalo oko skočnog zgloba istovremeno omogućavajući razne položaje stopala. Na taj način nam je omogućeno stajanje na prstima, odraz pri trčanju kao i skakanje.

Kad nastaju problemi sa ahilovom tetivom?

Prve tegobe osećaju ljudi koji imaju spuštene svodove stopala ( tj. ravne tabane – pedes plani ).
Kod ravnih tabana postoji prenapregnutost plantarne aponeuroze stopala. To utiče na stalnu zategnutost ahilove tetive i direktno dovodi do hroničn upale ahilove tetive.

Sledeće što je bitno znati je da usled treniranja u neadekvatnim uslovima, na tvrdim podlogama – zaleđena zemlja, veštačka trava, beton i slično i kada se pretera sa trenizima, javlja se bol kao posledica – upala ahilove tetive. Najčešće se javlja kod sportista trkača i kod amatera koji pre ulaska na sportske terene ne obrate pažnju na kvalitetno zagrevanje.

Koje su najčešće povrede tetiva?

Upala i njeno pucanje (ruptura).
Povrede ahilove tetive se češće dešavaju posle tridesete godine života.
Fizički aktivne osobe u većem procentu imaju tegobe u tetivi bliže mišiću, dok se kod fizički manje aktivnih osoba te tegobe lociraju bliže spoju ili na samom mestu pripoja na petnoj kosti.

Oboljenja kao što su reumatske bolesti ili osteoartritisi (loša cirkulacija ili ubrzano propadanje hrskavica) daju tegobe bliže petnoj kosti.Vrhunski sportisti procentualno imaju češće probleme sa rupturama (pucanjem) tetive kao posledicom prevelikog opterećenja.

Kada dolazi do povrede ili pucanja tetive?

Smatra se da od 5% do 33% sportista pre delimičnog ili potpunog pucanja tetive osete bol u listu potkolenice nakon napornog treninga koji najčešće prenebregnu. Ovo navodim zbog minimiziranja upozorenja koje samo telo sportiste šalje.

Umesto da se tada jave lekaru, sportisti najčešće odu kod nekog masera ili još gore kod raznih nadrilekara i kostolomaca. Ne shvataju da pri tom ne samo što ugrožavaju svoju sportsku karijeru, ugrožavaju i svoje zdravlje u celini.

upala ahilove tetive

povreda ahilove tetive

Upala ahilove tetive može zahvatiti srednji deo tetive ili se javiti na mestu njenog vezivanja za kost pete. Najčešći uzrok upale je preterano naprezanje koje dovodi do toga da se mikrorupture u tkivu tetive sabiraju do momenta dok ne počne sam upalni proces.

Kao kod svake upale javlja se bol koji se vremenom pojačava uz oticanje, povišenje lokalne temperature, crvenilo i otežano kretanje. Često se dešava da tetiva boli ujutru posle buđenja (karakteristično za osobe sa spuštenim svodovima stopala i povećenom telesnom težinom), a bol se obično smanjuje posle nekoliko koraka.

Na bolnoj tetivi se često javlja i zadebljanje koje se može i opipati. Upale se leče mirovanjem, fizikalnim tretmanima i lokalnom aplikacijom analgoantireumatika.

Koje su najčešće greške prilikom pružanja pomoći?

Najčešća greška koja se javlja kod lečenja – upala ahilove tetive je primena intenzivnih ručnih masaža ili u zadnje vreme primena “šok vejv” terapija kojima se ne tako retko dovede do kidanja tkiva tetive tj. dolazi do parcijalne rupture tetive.

Povratak fizičkim aktivnostima (ako nije bilo komplikacija) se očekuje nakon 2 do 3 nedelje (zavisi od stepena pripremljenosti sportiste pre pojave bola).

Pucanje ahilove tetive može biti:
1. delimično (parcijalno) ili
2. kompletno (u potpunosti)

Obično se javlja posle manje povrede ili nelečene upale. Može da se javi i iznenada kod veoma velikih naprezanja tj. opterećenja ahilove tetive.

Ahilova tetiva je jedna od najvećih i najsnažnijih tetiva u ljudskom telu. Ona vezuje troglavi mišić lista i petnu kost. Ahilova tetiva je sačinjena od vlaknastog tkiva i ona prenosi snagu iz mišića u stopalo i omogućava pokret.

Kakve povrede ahilove tetive mogu biti?

  • akutne
  • hronične

Najteža povreda je kidanje tetive koje dolazi usled jake kontrakcije mišića lista i prati je vrlo jak bol i zvuk pucanja koji može da se čuje na dva metra udaljenosti. Kidanje Ahilove zahteva hiruršku intrvenciju i višemesečnu rehabilitaciju.

Mnogo češća povreda je tendinitis, upala tetive, koji nastaje usled trenažne opterećnosti i naglog podizanja intenziteta treninga, a može da je pogorša dugotrajno udaranje po tvrdoj podlozi, loše hidriranje, neprilagodjena obuća…

Povreda je propraćena otokom, bolom i osetljivosću u predelu tetive i na mestima prijanjanja za petnu kost. Takođe, javlja se i jutarnja ukočenost u predelu tetive. Stepen povređenosti Ahilove tetive utvrđuje se lekarskim pregledom koji, ponekad, može da bude ultrazvuk ili magnetna rezonanca.

Šta se preporučuje kao rešenje za akutnu upalu ahilove tetive?

Uobičajeni tretman za akutnu upalu Ahilove tetive jeste odmor. Za početak neophodno je mirovanje od 48 časova bez uzimanja ikakvih anti-inflamatornih lekova i bez ledenih obloga, da bi organizam započeo rekonstrukciju tkiva. Taj period, iako je bolan, vrlo je koristan.

Potom, ako nije došlo do smanjenja bola, mogu se upotrebiti nesteroidni anti- inflamatorni lekovi i kreme. U slučaju da bol ne prolazi, neophodno je konsultovati lekara. Zapostavljanje povrede Ahilove tetive i neprimerena nega mogu da dovedu do hroničnog tendinitisa, što dovodi do smanjivanja elastičnosti i snage tetive.

Da li postoje neželjeni efekti?

Inače, po zarastanju, na tetivi ostaje manji ili veći ožiljak. Taj ožiljak, ako je zarastanje bilo loše, može da dovede do tendinopatije, patologije tetive, koja može da se manifestuje i bez upale. Naime, tetiva nije upaljena, ali se bol javlja zbog loše mehanike. Anti-inflamatorni lekovi nemaju nikakav uticaj, osim krema koje deluju lokalno.

Vežbama, ožiljci mogu da dobiju veću elastičnost, a različitim terapijama (fizio, ultrazvuk, masaža…) može i da se dovede do boljeg formiranja ožiljaka i povraćaja bio-mehaničkih svojstava tetive.

Vežbe, orteze, kinezio trake, homeopatija

Pored masaže uljem sa arnikom, mogu da se nose korektivne potpetice od silikona koje će uzdizati petu i smanjivati pritisak na tetivama. Takođe, ako postoji još neki biomehanički problem prilikom gaženja, mogu da se nose korektivni ortopedski ulošci. Da bi se umanjila jutarnja ukočenost, dobro je noću nositi udlage ili orteze.

Dobro sredstvo za saniranje tendinopatije jesu i određene vežbe istezanja tetiva i listova koje pomažu da se umanji rizik od povrede ili da se hronični tendinitis drži na prihvatljivom nivou.

upala ahilove tetive

vežbe za jačanje ahilove tetive

Takođe, “kinezio tape” , elastične trake koje se lepe preko mišića i tetiva, mogu da pomognu u korekciji pokreta i dinamičkom prenošenju opterećenja sa tetive na mišić lista.

Ne treba zaboraviti ni upotrebu homeopatskih lekova. Ovi lekovi, za razliku od alopatskih, bez ikakvih su sekundarnih efekata. Svojim dejstvom, oni organizmu naglašavaju gde se nalazi problem i tako mu omogućavaju da prirodnim putem sanira probleme. Prilikom povrede Ahilove tetive, dobro je uzimati sledeće homeopatske lekove: Arnica 7 CH, Rhus Toxicodendron 5 CH, Ruta 5 CH i Silicea 7 CH.

Rehabilitacija ide obavezno kroz sportske treninge, prilagodjenih intenziteta i volumena, jer pomaže mehanizaciju ožiljaka i pomaže tetivi da ponovo zadobije svoju biomehaničku ulogu. Bol može da se pojavi posle napora, ali ako se javlja tokom napora, onda su aktivnost ili oprema neprilagodjeni oporavku. Nezavisno od tretmana, hidriranje je jedan od važnijih elemenata u borbi za zdrave tetive, jer doprinosi stvaranju elestičnosti.

Povremeno, bol u Ahilovoj tetivi može da se pojavi zbog plantarnog fascitisa, odnosno, upale strukture koja pokriva uzdužni unutrašnji luk tabana od petne kosti do nožnih prstiju. Plantarni fascitis može da se spreči nošenjem odgovarajućih ortopedskih uložaka koji koriguju biomehaničke poremećaje.

Ukoliko ništa od svega ovoga ne pomogne, neophodno je otići kod lekara i nastaviti lečenje drugim tretmanima, prilagođenijim tipu povrede. Naravno, tendinitis i tendinopatija, ako su pravilno shvaćeni, neće sprečiti trkača da nastavi sa treninzima i takmičenjima.

Faktori koji utiču na nastanak povrede

  • Intezivna fizička aktivnost, posebno kod profi trkača ali i rekreativaca koji naglo počinju da treniraju,
  • Upalu tetive češće imaju pronatori, to jest osobe sa ravnim tabanima kod kojih je svod stopala spušten,
  • Slabije razvijeni mišići nogu, od butnih mišića do listova,
  • Zgrčeni, nedovoljno istegnuti mišići zbog nedovoljnog zagrevanja, a potom i trčanja i istezanja
  • Loš izbor patika i terena za trčanje

Kako nastaje upala ahilove tetive?

Upala ahilove tetive se može desiti na dva mesta: na sredini tetive i na njenom mestu vezivanja za kost pete. Bol se u oba slučaja postepeno pojačava i to u toku trčanja ili neposredno posle treninga. Kako vreme prolazi bol se intenzivira, ahilova tetiva boli i na početku treninga i ne prolazi ni posle odmaranja. Često tetiva boli ujutru posle buđenja, a bol se obično smanjuje posle nekoliko koraka. Na bolnoj tetivi se javlja zadebljanje koje se može i opipati.

Kakva se terapija preporučuje?

Početak terapije kod upale tetive obuhvata ledenu terapiju uz prestanak trčanja i pokreta u kojima učestvuje ahilova tetiva. Nije neophodno apsolutno mirovanje. Potom se vrši fizioterapija – elekričnom strujom, ultrazvukom, laserom itd, kako bi se pojačala prokrvljanost tkiva tetive. Problem je što ahilova tetiva ima jako malo krvnih sudova, pa je oporavak spor. Tetiva se posredno snadbeva nutrijentima iz samog mišića, pa se odatle i ćelije pokreću i uspostavljaju i kapilarne krvne sudove da obolelog mesta da omoguće brži oporavak.Terapija može trajati nekoliko nedelja do nekoliko meseci, zavisnosti od tipa upale i njenog trajanja. Budite oprezni kada ponovo započinjete fizičku aktivnost, krenite polako i bez velikog naprezanja na tetivu. Postepeno pojačavajte intezitet trčanja.

Kako se leči hronična upala ahilove tetive?

Hronične upale ahilove tetive su veoma teške za lečenje, ovde fizioterapija nije dovoljna. U praksi se uz nju koristi i terapija udarnim talasima, masaža, upotreba posebnih ortopedskih pomagala – uložaka od silikona i naravno, bandažiranje. Teža stanja zahtevaju i operaciju koja se radi tek kada su iscrpljena sva druga sredstva, jer ona ne garantuje željene rezultate. Inekcije kortizola i analgetika se izbegavaju zbog toga što oni deluju samo na bol ali ne i na uzrok bola. Kada oporavite vašu ahilovu tetivu, potrudite se da ojačate mišiće nogu i eliminišete ostale faktore zbog kojih je povreda uopšte i nastala.

Šta da radimo ako dođe do pucanje ahilove tetive?

Iako spada u najjače tetive u telu, to ne znači da ahilova tetiva ne može da pukne. Obično tetiva puca iznenada, bez nekog razloga ili pređašnjeg bola. Čim se to desi, lekarska pomoć vam je neophodna i to što pre. Bol pri pucanju je veoma oštra. Mesto povrede tada otekne, a hodanje na toj nozi zbog bolova postaje nemoguće. Ne postoji način da vam tetiva sama od sebe “prođe” ako je u potpunosti pukla. Što se više odugovlači poseta lekaru šanse za poboljšanje se smanjuju, jer se mišići skraćuju, pa je teže spojiti dva pukla kraja. I proces oporavka će sporije teći. Posle operacije, skočni zglob se imobiliše u longete ili druge ortoze. Nakon toga sledi rehabilitacija – fizioterapija, a oporavak obično traje 3 meseca. Na mestu pucanja tetive ostaje zadebljanje ali funkcija tetive i cele noge se može u potpunosti povratiti.

Koje vežbe preporučujem za prevenciju i istezanje ahilove tetive?

Uvek je bolje sprečiti nego lečiti, pa i u ovom slučaju. Prevencija se sastoji u redovnom trenažnom procesu uz dobro zagrevanje i istezanje, bez preterivanja u brzini i dužini, visini koraka, ali i u upotrebi adekvatnih patika. Treninge i metode vežbanja može da vam predloži trener ili stručna osoba- fizioterapeut.

U uobičajene vežbe istezanja ubacite i sledeću vežbu koju možete da radite na stepenicama ili na par knjiga na podu. Propnite se na prste a potom veoma polako spuštajte petu do nivoa ispod prstiju. Posle se izdignite i ponovite proces. Isto radite i sa drugom nogom.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja;

1. fizikalnim pregledom i
2. ehosonografskim ( ultrazvučnim ) snimanjem tetive.

Lečenje

Parcijalno pucanje tetive se leči:

1. imobilizacijom i
2. fizikalnim procedurama.

Prilikom potpunog pucanja tetive potrebno je u što kraćem vremenskom periodu uraditi operaciju i postaviti nogu u gipsanu imobilizaciju. Po završetku operativnog lečenja tj. skidanja gipsa započinje se sa rehabilitacijom koja podrazumeva fizikalne procedure sa posebnim obraćanjem pažnje na kinezi terapiju.

Kineziterapija

Kinezi terapija je individualna sa stalnom prisutnošću terapeuta. Ima za cilj kako savladavanje postimobilizacionih kontraktura tako i istezanje tetive te jačanje i revaskularizaciju mišića potkolenice u celini.

Unapred pripremljeni programi (sa definisanim vremenom i intenzitetom napora koji se primenjuje u vežbanju) mogu dati kontraefekat, pa čak i obnoviti povredu tetive. Intenzivnija fizička aktivnost nakon operativnog zahvata (da pri tom nije bilo dodatnih komplikacija i da je do operacije došlo u najkraćem mogućem roku) uz dobru rehabilitaciju se očekuje za 3 do 6 meseci od zadobijene povrede.