Pojam i vrste snage i metode razvoja snage?

Kada posmatramo razvoj snage  i proces pripreme sportista,  razvoj snage možemo podeliti na tri dela:

Opšta priprema u smislu snage, koja obuhvata razvijanje snage svih mišićnih grupa sportiste, bez obzira kojim se sportom bavi.

  1. Usmerena priprema u smislu snage, kada se rešavaju zadaci razvoja snage onih mišićnih grupa, koje su najviše opterećene pri izvođenju takmičarske vežbe, kao i onih mišićnih grupa koje imaju drugorazrednu ulogu. Ovde treba obratiti pažnju na to da mišići rade u koordinaciji bliskoj onoj u izabranoj sportskoj aktivnosti, što znači da pokreti treba da budu bliski takmičarskim. To još nije specijalna priprema u smislu snage, jer nisu uzete u obzir strukturne osobenosti osnovne takmičarske vežbe. Tu se razvija specifični segment snage.
  2. Specijalna priprema u smislu snage sastoji se u razvijanjusnage onih mišića, koji neposredno učestvuju u ostvarivanju rezultata. Bitno je da se pri radu na ovoj vrsti snage sačuva ista koordinacija rada mišića, koja se ispoljava prilikom izvođenja takmičarske vežbe u takmičarskim uslovima.

Specijalne pripreme u smislu snage se mogu ostvariti na dva načina:

  • korišćenjem osnovne takmičarske vežbe, prema pravilima koja važe na takmičenjima i
  • korišćenjem specijalnih trenažera ili rekvizita, koji omogućavaju da se, pored određenog trenažnog efekta, očuva ista koordinacija rada mišića, kao u prvom načinu.

U sportskoj teoriji i praksi su se izdvojila četiri vida snage, prema načinu njenog ispoljavanja:

  • apsolutna sila ili maksimalna snaga,
  • eksplozivna snaga,
  • brzinska snaga i
  • izdržljivost u snazi.

Kako pripremiti sportistu za takmičenje?

Postoji nekoliko uslova koji se moraju obezbediti. Pre svega da pokreti budu isti kao na takmičenju.

Potrebno je opteretiti sportistu, ali tako da se ne poremeti ni spoljašnja ni unutrašnja koordinacija, kako bi se što bolje ostvario “prenos” snage. Kada sportista nastupa na takmičenju, prilikom izvođenja osnovne takmičarske vežbe, mišići rade u određenoj koordinaciji. Specijalna snaga može da se razvija pod uslovom da se očuva ista takva koordinacija i na treningu prilikom rada na snazi. Ako se suviše optereti sportista, onda može da dođe do promene u koordinaciji rada mišića. U tom slučaju dolazi do razvoja snage (ali ne specijalna), a u drugom koordinacija, a to je ono što treba da se izbegne.

Ovo, naravno, važi samo za vrhunske sportiste. Prilikom rada na specijalnoj snazi posebno je važno istaći, da se taj rad mora odvijati paralelno sa usavršavanjem drugih antropomotoričkih sposobnosti, koja su karakteristična za
izabranu sportsku granu. U sportskoj teoriji i praksi se razlikuju četiri vida snage, prema načinu njenog ispoljavanja: apsolutna ili maksimalna snaga, eksplozivna snaga, brzinska snaga i izdržljivost u snazi.

Šta je maksimalna snaga?

Maksimalnu snagu karakterišu maksimalna naprezanja mišića sportiste. Uglavnom je zastupljena u vežbama, kod kojih je potrebno savladati veliki teret (dizanje tegova), otpor protivnika (rvanje) i na kraju kada je potrebno premestiti sopstveno telo (sportska gimnastika). Ispoljavanje maksimalne snage je uvek u uskoj vezi sa brzinom pokreta i vremenom ispoljavanja. Ukoliko je brzina pokreta veća, a vreme ispoljavanja kraće, utoliko je manja povezanost između maksimalne snage i brzine mišićne kontrakcije. Ukoliko pokret treba više puta ponoviti, utoliko je manja povezanost između maksimalne snage i dugotrajnog rada umerenog intenziteta. Iz ovih konstatacija, u stvari, proizilaze metode razvoja maksimalne snage.

Šta je eksplozivna snaga?

Eksplozivna snaga predstavlja sposobnost da sportista postigne što veće naprezanje u kratkom vremenskom intervalu. Ona se utoliko više ispoljava, ukoliko je potrebna veća sila, a raspoloživo vreme za njeno ispoljavanje kraće (pojava miotatičkog refleksa – refleksa na istezanje).

Šta je brzinska snaga?

Brzinska snaga predstavlja sposobnost da sportista realizuje što veća naprezanja pri velikim brzinama pokreta. Ona se utoliko više ispoljava u pokretima, ukoliko se oni izvode većom brzinom i na dužem putu. Zastupljena je u dve
vrste pokreta. Prvi se izvode uz savladavanje znatnog opterećenja (bacanja, dizanje tegova, skokovi iz mesta itd.), a drugi uz savladavanje neznatnog otpora (šutevi i udarci po lopti uigrama, udarci u borilačkim veštinama itd.).

Gde je zastupljena izdržljivost u snazi i koje vrste postoje?

Izdržljivost u snazi zastupljena je u onim aktivnostima, gde je potrebno dugotrajno mišićno naprezanje. Moguće je izdvojiti dve vrste izdržljivosti u snazi:

– dinamička i
– statička.

Dinamička izdržljivost u snazi je karakteristična za vežbe kako cikličnog, tako i acikličnog karaktera. To su vežbe koje se izvode relativno umerenim intenzitetom (trčanje dugih deonica, biciklizam, veslanje…) i vežbe cikličnog i acikličnog karaktera, kod kojih je uz izdržljivost u snazi, potrebna i brzinska ili eksplozivna snaga (sprint u trčanju, plivanju, biciklizmu, kao i troskok, skokovi u sportskim igrama itd.).

Statička izdržljivost u snazi karakteristična je za aktivnosti, u kojima je potrebno održavanje određenog položaja u toku dužeg vremena (streljaštvo, streličarstvo…), kao i za aktivnosti, u kojima je potrebno razviti maksimalna i submaksimalna naprezanja (sportska gimnastika).

Zašto je potrebno uraditi analizu takmičarske aktivnosti?

Na osnovu analize takmičarske aktivnosti je prilično olakšano određivanje koji vidovi snage su najviše zastupljeni u određenom sportu. Za ove sportove je karakteristično ispoljavanje pretežno eksplozivne i brzinske snage. Pored vežbi brzinsko – snažnog karaktera ovde treba da budu zastupljene i vežbe, koje razvijaju izdržljivost za rad promenljivog intenziteta sa znatnim ispoljavanjem snage, a takođe i vežbe koordinacije. Sve to je usko povezano sa razvijanjem specijalne izdržljivosti, koju treba usavršavati s obzirom na ukupno vreme trajanja specifične aktivnosti, koje je ograničeno pravilima takmičenja.

Pripreme za sportiste i na koji način se razvija snaga kod sportista?

Za većinu sportskih grana/disciplina karakteristično je i da se pri radu na usavršavanju snage koriste metode i sredstva iz sve četiri grupe sportova, a naročito snažnog karaktera, koji se odlikuju maksimalnim intenzitetom mišićnog naprezanja.

Prema tome, za većinu sportista, veliki značaj ima razvoj  snage, od koje uglavnom zavisi povećanje brzine pokreta. Kada su u pitanju kompleksne sportske grene/discipline, njihovo napredovanje u rezultatu je u velikoj meri povezano sa povećanjem njihove specijalne pripremljenosti u smislu snage. Rad na specijalnoj snazi ima primaran značaj ne samo prilikom rada na snazi uopšte, već i u okviru specijalne fizičke pripreme, što naravno, ne isključuje primenu sredstava opšte fizičke pripreme, čiji značaj ne treba posebno isticati. Svaka sportska aktivnost zahteva specifične forme ispoljavanja snage, što znači da pri izboru sredstava i metoda treninga o tome treba strogo voditi računa. Da bi se što bolje sagledale metode razvijanja pojedinih vrsta snage, treba videti na kojim osnovnim principima se te metode zasnivaju.

Kako odrediti koje je opterećenje optimalno za vežbača?

Jedno od glavnih pitanja, koje treba rešiti prilikom određivanja metodike treninga snage, jeste pitanje opterećenja. Ako se pođe od toga, da se maksimalna mišićna naprezanja mogu postići ponavljanim podizanjem submaksimalnog tereta do izraženogzamora tj. otkaza, podizanjem maksimalnog tereta ili podizanjem submaksimalnog tereta maksimalnom brzinom, onda se na osnovu toga mogu izdvojiti tri osnovna metoda za razvој snage:

– metod ponavljanih naprezanja,
– metod maksimalnih naprezanja i
– metod brzinskih naprezanja.

S tim u vezi, razlikuju se maksimalna opterećenja, brzinsko – snažna opterećenja i opterećenja za izdržljivost u snazi. Iz ovoga proizilaze metode razvijanja snage. U zavisnosti od toga, koja se vrsta snage razvija, razlikuju se metode za razvijanje maksimalne snage, eksplozivne snage, brzinske snage i izdržljivosti u snazi:

Kako postičemo razvijanje eksplozivne snage?

Pod eksplozivnom snagom se podrazumeva ispoljavanjeznatnog naprezanja u minimalno kratkom vremenu izvođenja sportske vežbe. Do sada su se, uglavnom, pri razvijanju sposobnosti mišića za ovu vrstu kontrakcije koristile vežbe, kod kojih su kombinovane dve vrste opterećenja – maksimalno ili
submaksimalno i malo. Veliko opterećenje treba da obezbedi veliki prirast maksimalne snage, a rad sa malim opterećenjima razvijanje sposobnosti za brzo izvođenje pokreta. Ovaj metod jedao do sada određene rezultate, ali i  više ne može da zadovolji savremene potrebe. Odvojeno razvijanje snage i brzine, može pozitivno da utiče na obe sposobnosti, uglavnom kod početnika. Pomoću ovog metoda se može razvijati ili samo snaga ili samo brzina, dok sposobnost za eksplozivno ispoljavanje naprezanja ne može da se razvija. Znači potrebno je stvoriti
takve uslove, u kojim bi moglo da se stimuliše razvijanje takve sposobnosti mišića.

Gde se koristi udarni metod rada?

Udarni metod rada koristi se za razvijanje eksplozivnesnage. Suština metoda je u tome, da se mišić stimuliše udarnim rastezanjem, koje predhodi aktivnom naprezanju prilikom izvođenja specifičnog pokreta. U tu svrhu koristi se kinetička energija, koju dobija teg ili telo sportiste u slobodnom padu sa određene visine. To obezbeđuje nagli prelaz mišića u aktivno stanje u momentu amortizacije udarca, što i stimuliše brzo razvijanje naprezanja, koje će biti utoliko veće, ukoliko je kraće vreme amortizacije. Sve to u mišićima stvara ogroman potencijal, koji, ukoliko je veći, utoliko će pokret, koji sledi, biti snažniji i brži. Prilikom izvođenja ovih pokreta sportista treba da bude koncentrisan na to, da odgurivanje ili odbacivanje izvodi maksimalnom brzinom.
Pri korišćenju ovog metoda treba biti oprezan, jer ako se da opterećenje, koje nije adekvatno, može doći do povreda. Kada se primenjuju vežbe udarnog tipa, treba imati u vidu, da pre početka treninga potrebno je dobro zagrejati ceo organizam, a posebno one mišićne grupe, koje su najviše opterećene.

U jednoj seriji ne bi trebalo da bude više od 5 – 8 ponavljanja. Amortizacioni put treba da je što kraći. Veličina opterećenja se određuje težinom tega, kao i visinom sa koje teg pada. Optimalna kombinacija se bira empirijski, ali se ipak daje prednost većoj visini. Prilikom određivanja veličine opterećenja treba polaziti od stepena pripremljenosti sportiste, kao i od principa rada na specijalnoj snazi.

Kako se razvija skočnost kod sportiste?

Ako se udarni metod treninga koristi za razvijanje skočnosti, obično se koristi telesna masa sportista. U tom slučaju veličina opterećenja se određuje u odnosu na visinu sa koje sportista skače. Primeni ovog metoda rada, treba da predhodi period specijalne pripreme u toku koje se izvodi veliki broj različitih skokova i rad sa tegovima na razvoju maksimalne snage. Kod primene skokova u dubinu, na jednom treningu ne bi trebalo da se izvede više od 4 serije po 10 ponavljanja, sa dobro pripremljenim sportistima i 2 – 3 serije po 5 – 8 ponavljanja sa nešto slabijim.

razvoj snage

razvoj skočnosti kod sportiste

Između serija preporučuje se lagano trčanje i vežbe labavljenja u trajanju 10 – 15 minuta. Pri pojavi zamora ili
bola u mišićima, rad se obavezno prekida. Ovakva vrsta rada treba da se sprovodi jednom nedeljno u navedenom obimu i to na posebnom treningu, koji je predviđen za razvoj eksplozivne snage.

U okviru ovog treninga mogu se izvoditi lokalne vežbe snage za one grupe mišića, koji nisu opterećeni, ali u malom obimu. Dobro pripremljeni sportisti mogu da koriste skokove u dubinu i drugi put u toku nedelje u nešto manjem obimu , posle treninga posvećenog radu na tehnici.

U početnim etapama pripreme, primenu ovog metoda preporučljivo je kombinovati sa metodom maksimalnih naprezanja.

Kako podstičemo razvijanje brzinske snage?

Brzinska snaga je zastupljena u dve vrste pokreta:

  • u pokretima, koje je potrebno brzo izvesti, uz savladavanje
    relativno malog spoljašnjeg otpora i
  • u pokretima, čiji efekat zavisi od brzine razvijanja naprezanja u
    uslovima, gde je potrebno savladati znatan otpor.

Kod prvih pokreta maksimalna snaga nije toliko važna, kao kod drugih. Osnovni problemi, koji se javljaju prilikom rada na brzinskoj snazi sa sportistima su u tome, što se svaka aktivnost odlikuje višestrukim ispoljavanjem brzinske snage. Na primer, potrebno je razvijati kao prvo – sposobnost brzog aktiviranja mišića, radi što snažnijeg i bržeg odgurivanja od tla pri startu, drugo sposobnost za što bolje ubrzanje kretanja posle starta i treće – što efikasnije održavanje brzine kretanja i frekvencije koraka na osnovnom delu staze.

Prilikom razvijanja brzinske snage vežbama sa tegovima, obično se koriste relativno male težine, negde od 20 do 50% od maksimuma (1RM) za odgovarajući pokret. Pokrete treba vršiti maksimalnom brzinom. U praksi se obično radi u 3 – 4 serije po 4– 6 ponavljanja. Pauze između serija mogu biti 1–2 minuta. Prilikom razvijanja specijalne, brzinske snage, potrebno je veličinu opterećenja odabrati tako da ono ne utiče negativno na kvalitet izvođenja takmičarske vežbe.

Kako ocenjujemo da li vežbu izvodimo pravilno?

Kriterijum na osnovu kojeg se ocenjuje efikasnost vežbe, biće pravilnost izvođenja celog pokreta. Najbolji rezultati postižu se kada se izvodi osnovna takmičarska vežba u nešto otežanim uslovima. Što se tiče trajanja rada na ovoj vrsti snage, može se izvesti zaključak na osnovu svega do sada rečenog, da se obavlja sve do pojave prvih znakova umora. Posle toga rad se obično prekida. Međutim, kada je potrebno raditi na brzinskoj izdržljivosti, ova postavka ne važi. Budući da je eksplozivna snaga prisutna samo u radu visokog intenziteta koji ne traje dugo jasno je da su njeni
energetski izvori anaerobni mehanizmi prvenstveno fosfagenski.

Rad na povećanju eksplozivne snage uvek se bazira napovećanju koncentracije ATP-a i CP-a u aktivnim mišićima. Metode za razvoj eksplozivne snage veoma su bliske metodama razvoja snage. Dakle klasičan metod ponovljenog podizanja submaksimalnih tereta i serijski ponavljajući metod sa rastućim opterećenjem. Razlika u odnosu na razvoj snage je u tome što se svaki pokret mora izvoditi maksimalnom brzinom.

Kako razviti eksplozivnu snagu?

Dakle najbolja metoda za razvoj eksplozivne snage je podizanje submaksimalnog tereta maksimalnom brzinom.
Prilikom upražnjavanja vežbi za razvoj eksplozivne snage veoma je važno voditi računa o broju ponavljanja u jednoj seriji. Takođe treba obratiti pažnju  i na dužinu  odmora izmedju serija. Znajući da prilikom ispoljavanja eksplozivne snage značajan udeo ima i brzina. Treba voditi računa da  kontrakcije i broj ponavljanja u jednoj seriji ne sme da dovede do vidnijeg pada efikasnosti pokreta. Znači da se vežba nikada ne izvodi do otkaza čak se prekida čim dodje do vidljivog usporenja pokreta. Tako se održava potreban kvalitet razdraženja nervnog sistema koji treba da bude usmeren ka visokoj sinhronizaciji motornih jedinica.

Preporučuje se da se prilikom rada na razvoju eksplozivne snage koriste težine nešto niže od submaksimalnih.  Vrednosti idu oko 80% maksimalne sile) baš zbog te efikasnosti u radu. Pauza između serija bi trebala da bude dovoljno duga, kako bi se u narednu seriju ušlo dovoljno odmorno. Potrebno je trenirati ne suviše dugo kako bi se sačuvao potrebni nivo razdraženja nervnog sistema. Kod dobro treniranih sportista pauza traje oko dva minuta, a kod početnika tri. Kao najbolji metod razvoja eksplozivne snage važi serijskoponavljajući metod sa progresivnim rastućim opterećenjem. Zasniva se na primeni velikog opterećenja znatno nižeg od maksimalnog. Najčešće to opterećenje ide oko 70%max., koje se može ponoviti četiri do sedam puta. Ovaj metod je dobar i za razvoj snage.

Read More

Dinamička ravnoteža i njen značaj u svakodnevnom životu

Dinamička ravnoteža poboljšava sve ukupno zdravlje, stabilnost, svest o telu, koordinaciju i vreme reakcije vaših mišića. Sva kretanja u savremenom životu zahtevaju ravnotežu.

Bez obzira da li se radi o svakodnevnim aktivnostima, vezivanju pertli pred odlazak u šetnju ili  splavarenju na brzim rekama – u tom trenutku ravnoteža je ono što vas sprečava da se prevrnete i održava vas u balansu.

Dakle, ako se pitate šta možete učiniti da bi ste poboljšali ravnotežu i uspostavili životni balans, onda pročitajte blog do kraja!

ravnoteža

razvoj balansa kod vežbača

Ravnoteža odnosno balans, to je veština koju možete trenirati! U ovom članku bavimo se nekim vežbama koje poboljšavaju vašu dinamičku ravnotežu. Naravno, u slučaju da do sada niste trenirali i nemate iskustva u vežbanju, možda bi najbolje bilo da angažujete personalnog trenera koji će vam pomoći u savladavanju vežbi. Ukoliko više volite da vežbate sami, toplo vam preporučujem da probate ove vežbe za početnike.

Zašto su vežbe za dinamičku ravnotežu važne?

Ako stvari posmatramo sa stanovišta deteta koje uči da stoji i hoda, vežbe su dovoljno jednostavne da mogu deca da ih razumeju. Ali tu se sve ne završava. Čak i nakon što naučimo kako čvrsto stajati na ravnoj podlozi, ravnoteža se i dalje razvija kroz život.

Prednosti dinamičke ravnoteže  prevazilaze mogućnosti stabilnog hodanja. Trening dinamičke ravnoteže uključuje izvođenje vežbi koje jačaju mozak, kao i ostale mišiće. Shodno tome, poboljšavaju naše celokupno zdravlje, stabilnost, telesnu svest, koordinaciju i vreme reakcije. Presudan je u svim uzrastima i u svim situacijama i omogućuje da vaše telo funkcioniše kao da je mnogo mlađe.
Kako starimo, postajemo sve više neaktivni, a naše kognitivne sposobnosti se pogoršavaju. Shodno tome, multitasking i pravilna koordinacija između tri sistema (mozak, mišići i delovi unutrašnjeg uha) postaju mukotrpniji. Održavanje uspravnog držanja i održavanje ravnoteže, na kraju, zahteva više mentalnog fokusa i fizičkog napora. Starenjem i neaktivnošću, naša sposobnost da održavamo pristojnu ravnotežu opada. Shodno tome, rizici od padanja postaju veći. Štaviše, treba nam duže da se oporavimo od pada. Kako je to stalni izazov za naša tela, zahteva praksu kako bi sve funkcionisalo.

Dinamička ravnoteža poboljšava refleksni odgovor i vreme reakcije

Svako od nas je u nekom trenutku doživeo pad. Situacija može biti jednostavna poput šetnje ulicom i nailaženja na stepenik koji nismo primetili. To se dešava stalno. Međutim, kada imate dobru ravnotežu, moći ćete brže da se prilagodite naglim promenama položaja tela. Moći ćete da rebalansirate svoje telo u tren oka, složićete se  poslužiće nam kako bi izbrgli padove i fizička oštećenja.

Vežbe dinamičke ravnoteže omogućavaju brži oporavak od povreda i sprečavaju ponovno povređivanje

Pored nespretnih i nesrećnih slučajeva u kojima se možemo naći, profesionalni sportisti sve vreme trpe povrede. Da bi obnovili pokretljivost i stabilnost zglobova, istraživanja pokazuju da je potrebno da se izvode vežbe za ravnotežu. Takođe je dokazano, da što više vežbi za ravnotežu primenjujete, to brže i delotvornije utiče da povrede zarastaju. Na primer, kod uganuća skočnog zgloba, ukoliko radite vežbe dinamičke ravnoteže, možete sprečiti ponovno povređivanje.

  • Dinamičke aktivnosti usmerene na ravnotežu poboljšavaju vaše celokupno zdravlje;
  • Oni su izvrsni za poboljšanje lošeg držanja i elegancije prilikom kretanja;
  • Pozitivno utiču na vašu snagu i okretnost;
  • Vežbe dinamičke ravnoteže doprinose boljem ukupnom trošenju energije, maksimizirajući vreme vežbanja;
  • Oni vam pomažu da mehanički bolje procenite svoje težište, povećavajući vaše atletske performanse.

Dinamička ravnoteža ima prilično dobru reputaciju kada su u pitanju vežbe poput poboljšanja držanja tela, ukupnog zdravlja i sportskih performansi. Bez obzira da li razmišljate o tome da se bavite jogom zasnovanom na  gimnastici, ili ste starija osoba koja jednostavno želi da poboljša ravnotežu, verujem da vežbe za dobar balans su od suštinskog značaja. Možete ih primenjivati tokom zagrevanja ili danima kada ne idete u teretanu.

Evo nekih od vežbi koje će vas pokrenuti:

  1. Hodanje normalno, u pravoj liniji koliko god možete;
  2. Hodajući petom do pete, kao po užadi, 20 koraka;
  3. Marširanje sa visoko podignutim kolenima;
  4. Sedenje i ustajanje sa stolice bez upotrebe ruku;
  5. Zakoračite jednom nogom u stranu, a zatim dovedite drugu nogu iza nje, ponovo zakoračite prvom, a zatim dovedite drugu ispred sebe.
  6. Stojeći sa rukama uz bokove i stopalima u širini ramena. Zatim podignite i stanite sa težinom na jednoj nozi, a drugu podignite u stranu ili iza sebe. Dodirnite zemlju nožnim prstima i vratite je u početni položaj.
  7. Podizanje jedne noge pod uglom od 45 stepeni i njihanje napred-nazad. Uradite svaku nogu najmanje 10 puta pre prebacivanja.

Kako se vaša ravnoteža poboljšava, moći ćete vežbe brže da radite. Nadam se da su vam informacije bile korisne i ukoliko vam se dopada sadržaj ovog bloga, podelite ga sa drugima.

Read More

Online trening koji je podržan S4F platformom

Pokušaću da vam približim online trening i prednosti online treninga koji je podržan S4FOnlineMonitoring platformom.

Koje su prednosti S4FOnlineMonitoringa u odnosu na običan online trening?

 

Prednost ovakvog načina treninga je u tome, što treneri mogu da iskoriste svoje znanje i iskustvo uz nadgledanje na platformi. Trener konačno ima mogućnost da nadgleda kako vežbač sprovodi jedan trening plan.

Ovo je ujedno i najbolji način da vežbač ostvari postavljene ciljeve. Prednost ove platforme u odnosu na neke druge platforme koje ste videli u online treningu, svakako je mogućnost trenera da pruži feedback informaciju vežbačima.

To znači da će vežbač dobiti informaciju na pravi način i onda kada je njemu to potrebno.

Za razliku od običnih online treninga, gde trener prikazuje vežbanje pomoću video snimka vežbanje uz pomoć S4FOnlineMonitoring platforme, daje vam mnogo više mogućnosti.

Prvi nedostatak običnih online treninga je što  trener gubi svoju osnovnu prednost, jer nije u mogućnosti da posmatra svog vežbača dok izvodi vežbu koja mu je zadao.

 S4FOnlineMonitoring platforma rešava upravo taj problem  kod dobrih trenera.

Kako nadgledati vežbače pomoću online treninga koji su “nevidljivi”?

 

U normalnom treningu u klubu tj. teretani , trener je u mogućnosti da posmatra vežbača i ispravlja njegove pokrete tokom vežbanja. Međutim, pored pokreta (motorike) veoma je važno posmatrati i napor (psihofiziologija) vežbača, pri čemu se povećani napor može zapaziti kroz ubrzano disanje, crvenilo u licu ili neke druge indikatore.

online trening

parametri koji se prate dok vežbač trenira

 

Da bi se omogućilo trenerima da prate zamaranje vežbača na veoma precizan način, razvijen je sistem za fitness monitoring and analitics.  S4FOnlineMonitoring platforma pruža mogućnost treneru da preko merenja pulsa  (heart rate)  prati vežbača tokom vežbanja  i računa njegovo zamaranje (puls se meri preko pametnog sata ili narukvice).

online trening

platforma pokazuje koji mišići su angažovani u vežbi

 

U slučajevima da je zamaranje preveliko (puls ide preko granice dozvoljenog za vežbača) ili premalo (puls je ispod donje granice preporučenog za vežbača), S4F šalje alarme i treneru i vežbaču u realnom vremenu, tako da je moguće odmah intervenisati, čak iako trener u tom trenutku nije bio fokusiran na tog vežbača (na primer ukoliko trener radi istovremeno sa više vežbača).

Online trening i Analitičnost S4F platforme

 

Još je veća prednost  S4F platforme, jer analizira sva vežbanja (jednog vežbača ili više vežbača) i daje preporuke treneru koje vežbe su bile kritične za vežbača u prethodnom planu i koje vežbe treba uvrstiti u naredni trening plan da bi se postigli razultati koje je vežbač postavio.

S4FOnlineMonitoring je baziran na velikom iskustvu.

S4F fitness monitoring se uspešno primenjuje u nekoliko klubova u Beogradu i u unutrašnjosti Srbije.

Koje sve vrste nadgledanja nudi S4FOnlineMonitoring?

 

S4FOnlineMonitoring nudi tri vrste nadgledanja:

  •  Primary monitoring, ukoliko vežbač ne meri svoj puls tokom vežbanja
  •  Advanced monitoring, ukoliko vežbač meri svoj puls pomoću senzora na mobilnom telefonu (ili nekom drugom  uređaju tehnikom pritiskanja arterije, na vratu ili ruci.
  •  Smart monitoring, ukoliko vežbač nosi narukvicu (band, fitness tracker)

Očigledno je da Smart monitoring donosi najviše prednosti, odnosno odgovara nadgledanju u S4F sistemu.

Kako je teško pretpostaviti da li će svi vežbači imati narukvicu u toku vežbanja, uložen je veliki napor i znanje iz data analytics, da iz prikupljenih podataka koji nisu samo puls, da i ostala dva tipa nadgledanja budu podjednako korisna.

Navešću vam neke od parametara merenja efikasnosti onlina treninga korišćenjem S4FOnlineMonitoring platvorme.

Koje mogućnosti nudi Primary monitoring?

 

 Primary monitoring omogućava sledeća izveštavanja :

  1. trener dobija izveštaj u specificiranim periodima
  2. vežbač dobija performance
  3. intezitet vežbanja u toku celog treninga ili za traženi period
  4. izdržljivost vežbača u toku vežbanja
  5. konstantnost vežbanja

Vežbač može izmeriti svoj progress, a kriterijumi koji se uzimaju u obzir su:

  • vremenski period,
  • tip vežbanja
  • da li se trening organizuje pojedinačno ili u grupi.
  1. na ovaj način vežbač meri sopstveni napredak
  2. napredak u odnosu na drugog vežbača ukoliko želi da uporedi svoje rezultate sa drugima
  3. ukoliko je vežbanje organizovano u grupi, meri se napredak svih vežbača koji su vežbali u grupi

Koje mogućnosti nudi  Advanced monitoring?

 

 Advanced monitoring omogućava sledeća izveštavanja (trener dobija izveštaje u specificiranim periodima):

Sve mogućnosti koje su ponuđene sa primary monitoring i još:

  1. Vežbač dobije podatke o performansama
  2. Analiziraju se vežbe visokog i niskog inteziteta za odabranog vežbača
  3. Analizira se nivo zalaganja vežbača za konkretnu vežbu

Napredak vežbača tj. progress će se izmeriti na osnovu kriterijuma vremenski period koji je vežbač proveo u vežbanju, koji je tip treninga korišćen u treningu i da li je vežbač samostalno obavljao trening ili je trening održan u grupi. Napredak se analizira prema svakoj vežbi pojedinačno.

Koje mogućnosti nudi online trening uz Smart monitoring ?

 

 Smart monitoring omogućava sledeća izveštavanja, ali je neophodno da vežbač nosi fitness narukvicu.

Od mogućnosti koje nudi ova vrsta monitoringa je identična kao prethodni, samo pružiće vam i još neke parametre.

  1. Vežbač dobije podatke o performansama
  2. Vežbač dobija informaciju o utrošenim kalorijama ( tu se misli na kalorije nakon kompletno odrađenog treninga ili kalorije nakon svake odrađene vežbe.
  3. Vežbač dobija informaciju o intezitetu treninga po vežbi ili za ceo trening
  4. Vežbač dobija informaciju o naporu u vežbanju po vežbi
  5. Vežbač dobija informaciju o stabilnosti vežbanja po vežbi

Kako bi vežbač dobio informaciju o progress-u tj. napretku koji je ostvario u treningu

Analizira se napredak prema pojedinačnim vežbama u odnosu na kalorije, intezitet, uloženi napor.

Trener daje preporuke za vežbača da li je potrebno da se utroši više kalorija u toku treninga, da li vežbanje mora da bude efikasnije i koje mišićne grupe je potrebno dodatno razvijati.

Ukoliko vam se dopada ovakav način vežbanja, ono što je potrebno da bi ste zakazali svoj online trening je da pozovete i da zakažete svoj trening, prijavite se preko sajta ili napišete komentar ako vam se dopao novi način online treninga.

Read More

Šta je potrebno da bi se ostvario sportski rezultat?

Zahtevi koji se postavljaju pred sportiste iz godine u godinu kontinuirano rastu, a sportski rezultat se postavlja kao imperativ. Da bi se to postiglo moraju se pre svega odraditi određene stvari, da bi do rezultata uopšte i došlo.

Potrebno je razviti snagu i eksplozivnu snagu kod sportiste

Snaga se definiše kao sposobnost mišića da deluju velikom silom protiv manjeg spoljašnjeg opterećenja, pri velikim brzinama skraćenja. To još možemo gledati kao sposobnost izvođenja eksplozivnih pokreta u najkraćem vremenskom periodu.

Ona je jedna od pet osnovnih motoričkih sposobnosti, predstavlja značajan deo treninga u mnogim sportskim disciplinama.

Eksplozivna snaga se najčešće definiše kao sposobnost da se uloži maksimalna energija u jednom pokretu za što kraće vreme. Ovaj faktor se ispoljava u svim pokretima u kojima celo telo, njegovi delovi ili opterećenje (sprava) produžavaju svoje kretanje usled dobijenog impulsa, odnosno početnog ubrzanja.

sportski rezultat

piliometrija kao metod pripreme sportiste

Pliometrija u osnovi podrazumeva vežbe koje, pre kontrakcije stavljaju aktuelni mišić, tj. mišićnu grupu, u stanje povećane istegnutosti. To su vežbe sa skokovima u kojima je prisutan maksimalan napor u aktuelnoj mišićnoj grupi. Dok izvodimo ovakvu vežbu mišići su istegnuti tokom ekscentrične kontrakcije i proizvode, takozvani negativan rad. Pliometrija uključuje bilo kakve vežbe sa skokovima u kojima nakon prizemljena (ekscentrična kontrakcija) sledi brzi odskok (koncentrična kontrakcija). Da bi neka vežba bila zaista pliometrijska, kretanju ili pokretu mora da prethodi ekscentrična kontrakcija. To je, dakle, rezultat stimulacije proprioceptora osetljivih na istezanja i serijskih elastičnih komponenti mišića. Ovakve vežbe omogućavaju (pomažu) mišiću da dostigne maksimalnu snagu u najkraćem mogućem vremenu. Takva sposobnost se najčešće naziva terminom eksplozivna snaga.

Značaj istezanja za sportski rezultat

Mišićna elastičnost je veoma važan faktor da bi se razumeo ˝ciklus istezanja-skupljanja˝ koji može proizvesti veću silu u odnosu na jednostavnu koncentričnu kontrakciju. Mišići mogu u vrlo kratkom vremenskom intervalu da ˝deponuju˝napetost dobijenu snažnim istezanjem, tako da tada poseduju neku vrstu potencijalne elastične energije. Uprošćeno poređenje možemo napraviti sa gumicom, koja se brže i ˝snažnije˝ vrati u prvobitno stanje, nakon što je istegnemo.

Refleks istezanja je drugi mehanizam koji je bitan za pliometriju. Najbolji primer ovog refleksa je ˝refleks kolena˝ koji se pojavljuje kada se tetiva m. quadriceps femorisa lagano udari. Udarac uzrokuje da se tetiva m. quadricepsa istegne. Refleks istezanja odgovara za stepen istegnutosti mišića i među najbržim
je u čovekovom telu. Razlog za to je direktna veza od senzornih receptora u mišićnom vretenu do ćelija u kičmenoj moždini i nazad do mišićnih vlakana koja su odgovorna za kontrakciju. Što se brže mišić istegne, to je bolja (veća) koncentrična sila posle istezanja. Rezultat je eksplozivniji pokret (kretanje) koji deluje ili na telo sportiste (skokovi i sl.) ili na spoljni objekat (npr. loptu).

Trening i planiranje treninga u radu sa sportistima

Termin trening se primenjuje u raznim oblastima ljudske delatnosti u različitom značenju. To se najopštije može definisati, kao proces funkcionalnog usavršavanja organizma u cilju njegovog ispoljavanja, putem sistematizovanih vežbi, sa višim zahtevima, pri ispunjavanju određenog rada.
Tako se trening u opštem smislu označava kao svako organizovano obrazovanje u cilju bržeg povećanja svih ili pojedinih sposobnosti čoveka.

Pod sportskim treningom podrazumeva se specifičan transformacioni proces u kome se visoki sportski rezultati postižu specifičnim sredstvima, metodama i opterećenjem kroz određeno vreme.

Modelne karakteristike su rezultati koje vrhunski sportisti postižu u testovima za procenu sposobnosti, osobina i motoričkih znanja kao i situacijskim varijablama uspešnosti, koje predstavljaju kriterijum za upoređivanje s nekim drugim sportistima.

Planiranje treninga odnosno procesa sportske pripreme skup je upravljačkih akcija kojima se određuju ciljevi i zadaci trenažnog procesa, vremenski ciklusi (periodizacija), kao i potrebni materijalni, tehnički, organizacijski i kadrovski uslovi za postizanje očekivanih efekata odnosno sportskih rezultata. Za svaki plan treninga bitno je da se temelji na kvantitativnim (merljivim) veličinama koje će omogućiti objektivno utvrđivanje svih parametara trenažnog rada i vrednovanje učinaka.

Programiranje treninga odnosno procesa sportske pripreme skup je upravljačkih akcija kojima se sprovodi izbor, doziranje i distribucija trenažnih operatora tokom rada i mera oporavka u fazi odmora. Trenažni operatori su stimulansi koji proizvode transformacijske efekte odnosno kvantitativne i kvalitativne promene u pojedinim ciklusima sportske pripreme. Oni odgovaraju stanjima treniranosti sportista, željenim dostignućima i uslovima u kojima se sprovodi sportska priprema.

Periodizacija sportske pripreme važan je deo planiranja, ali isto tako i programiranja u sportu. Zbog toga određivanje ciklusa (periodizacija) postaje široko prihvaćena i naučno postavljena kategorija savremenog sporta. Definisana kao vremensko planiranje treninga, ona označava objektivne promene u sadržajima, opterećenjima i metodama rada u pojedinim ciklusima sportske pripreme. Trener i njegov stručni tim koriste periodizaciju treninga da bi sportista mogao, s jedne strane, postići optimalne efekte trenažnog rada u svakom ciklusu.

Što je još važnije, postići vrhunski, odnosno najbolji sportski rezultat u najvažnijem trenutku godišnjeg ciklusa.

Ukoliko vam je potreban trener koji bi vas pripremio za određeni sport, onda se slobodno javite i zakažite svoj probni trening.

 

Read More
dijeta

Kako smršati, a da se kilogrami ne vrate?

Brzo smršati – pravi savet

Sigurno je svako od vas nekad započeo svoju dijetu i rešio da skine višak kilograma.   Ispočetka su  se kilogrami lako gubili, a onda ste došli do određenog broja na skali vage i tu je stalo. Bez obzira koliko vodili računa o ishrani i treningu, kilogrami se nisu pomerali, a vas je to pomalo i zabrinjavalo. To možemo objasniti kao odbrambeni mehanizam tela koje se bori za održavanje određene težine i raspona telesne masnoće koja je regulisana vašom genetikom.

Ovaj pojam u fitnesu naziva se teorija zadate vrednosti.

mršavljenje

Merenje telesne mase na vagi

Vaše telo naporno radi na održavanju stabilnog unutrašnjeg okruženja, što znači da stalno podešava nivo hormona, temperaturu, energetski nivo i još mnogo toga. Dakle, baš kao što se vaše telo počinje znojiti da biste se rashladili (u sauni ili tokom trčanja tokom hladnog vremena), takođe će se početi zadržavati na nivou energije kad smanjite kalorije i radite jače i intezivnije treninge. Generalno, što brže ili drastičnije promene izvršite,brzo ćete smršati za kratko vreme, vaše telo će želeti da to povrati i da nadoknadi izgubljeno. Da se ​​to ne bi desilo, preporučuje se da postavite cilj, tako da izgubite pola kilograma nedeljno.

Ako vaše telo dobija hranu koja mu je neophodna za normalno funkcionisanje, ili samo malo manje nego što je nekada dobijalo pre fizičke aktivnosti, biće spremnije da oslobodi dodatnu energiju, tj. da sagoreva masti. Ovo ne samo da  će pomoći da brzo smršate, već ćete dugoročno sačuvati željenu težinu.

Pokušajte da izgubite kilograme u fazama

Ako želite brzo smršati 20 kilograma, postavite sebi cilj 5 kilograma. Zatim pokušajte da zadržite svoju novu težinu šest meseci, pre nego što započnete drugi ciklus mršavljenja. Ovo omogućava vašem telu da se prilagodi novoj težini i pruža vam psihološku pauzu od dijeta.

Jednom kada budete stabilni šest meseci, poradite na odbacivanju preostalih kilograma. Dok ovaj proces traje, potrebno je da kroz određeno vreme ukoliko želite da zadržite trenutnu kilažu, usvojite zdrave navike ishrane i bavite se sportom i imate određenu fizićku aktivnost minimum 3 puta nedeljno.

Pravilan unos nutrijenata

Da unosite ono što je potrebno organizmu dokazano je uspešna strategija za mršavljenje. Iako praćenje kalorija može biti naporno i veliko opterećenje za osobu, takođe može biti problem  za vas ukoliko ne unosite u dovoljnoj meri određene nutrijente.

nedovoljan unos proteina

pravilan unos proteina u toku dana

Većina ljudi ne unosi dovoljno proteina na dnevnom nivou. Pokušajte da vaše telo troši više energije na varenje u poređenju sa kalorijama iz masti i ugljenih hidrata. Dodatak probiotika  pomaže kako bi vaše telo smanjilo telesnu težinu i procenat masti. Ako razmišljate o dodavanju namirnica bogate probioticima, prvo razgovarajte lekarom da vidite kako se on može uklopiti sa vašim ciljevima. Preporučuje  se smanjenje dodatnih zaslađivača (koji se koriste u prerađenoj hrani), jer  štetno deluju na dobre bakterije u crevima.

 

Read More
kondicija

Kako merimo nivo kondicione spremnosti, šta je VO2 max i čemu služi?

Maksimalni aerobni kapacitet, poznat kao VO2 max, jedan je od ključnih pokazatelja kondicije. To pokazuje koliko efikasno vaše telo koristi kiseonik tokom vežbanja visokog intenziteta.

U tradicionalnom VO2 max testu, koji se obično radi na traci, intenzitet se povećava povećanjem brzine ili nagiba u podešenim koracima, sa ciljem da se izgradi do maksimalnog napora preko 10-20 minuta.

Merenje Vo2 max

Merenje se obavlja testom opterećenja gde se otpor, a time i intezitet vežbanja postepeno povećavaju (na traci ili ergo-biciklu), dok se meri odnos koncentracije udahnutog kiseonika i izdahnutoh ugljendioksida. Inspirijum i ekspiriujum mere se posebnom aparaturom, a da bi se to postiglo trkač sve vreme testa nosi masku koja je stavljena na lice. Maksimalni VO2  max se dostiže kada se potrošnja kiseonika ustali na nekom nivou i pored povećavanja opterećenja. Ovaj pokazatelj je najmerodavniji je za određivanje kardiovaskularne spremnosti, tj. forme i maksimalne aerobne snage.

Koje su druge prednosti intervalnog treninga?

Intervalni trening može vam pomoći da brže trčite. Intervalni trening je osnovno sredstvo u poboljšanju ukupne brzine na većim daljinama. Ako se tokom trčanja trudite da telo prihvati određeni tempo tokom nekoliko brzih intervala, telo će se truditi da prilagodi tom ritmu trčanja, kao stalni tempo tokom vremena. Intervalni trening takođe može da poboljša vašu formu. Postoji manje prostora za greške kada brže trčite. Ukoliko vam je gubitak težine jedan od ciljeva fitnesa, intervalni treninzi mogu vam pomoći u tome. Intervalni trening pomogao je ljudima da izgube 29 % više težine u odnosu na umereno stabilno vežbanje.

 

intervalni trening

Intervalni trening pomoći će da brže trčite

 

Koliko kalorija sagorevate nakon intervalnog vežbanja?

Potrebno vam je duže da se telo vrati u stanje pre vežbanja nakon vežbanja visokog intenziteta, tako da sagorevate više kalorija po završetku vežbanja. Intervalni trening pojačava vaš metabolizam i čini ga jačim i otpornijim. Vežbanje pri jačem intenzitetu izaziva lučenje određenih hormona koji suzbijaju apetit i smanjuju stres – i stresno jedenje.

Kako intervalni trening utiče na VO2 Max?

VO2 max služi kao pokazatelj koliko krvi bogate kiseonikom može da se upumpa u mišić, i kolika je efikasnost mišića u korišćenju kiseonika. Kako se povećava kondiciona izdržljivost, a sportista efikasnije koristi kiseonik, telo efikasnije uklanja mlečne kiseline iz krvi.

Kako povećati svoj VO2 max?

Ovo je posebno važno na brzim trkama na kratkim relacijama. Što brže trčite, više mlečne kiseline se nakuplja, pa vam VO2 max postaje važniji. Vaš VO2 max najznačajniji  je za kratke trke poput 5000 metara.

Možete poboljšati svoj VO2 max kroz intervalni trening tokom dugotrajnih perioda intenziteta na ili blizu vašeg VO2 max, što iznosi otprilike 90 do 100 procenata vašeg maksimalnog broja otkucaja srca. Dosledni treninzi na ovom nivou uslovljavaju vaše telo da bolje funkcioniše pod povećanim fizičkim stresom.

Ako ne znate odakle početi, najbolji preporučeni odnos je 1:1 trčanja i oporavka.

To bi izgledalo ovako: Trčite 2 minuta u veoma brzom ritmu, a zatim se oporavljate 2 minuta. Trčite 400 m , a zatim hodajte 400 m. Da bi ste poboljšali VO2 max nastavite postepeno da dodajete po 1 min, sve dok interval ne traje 8 minuta.

U periodu odmora dok hodate pustite da vam otkucaji srca padnu na 110 do 120 otkucaja u minuti. Najbolje rezultate ćete primetiti ako intervalno trenirate jednom nedeljno ili dva puta nedeljno i u svoju rutinu uključite ustaljeni kardio, trening snage, jogu ili istezanje i puno odmora.

 

Read More
motivacija

Zašto je potrebno imati pobednički mentalitet u vežbanju?

Pobednički mentalitet u vežbanju?

Reći da “idem u pobedu” nešto je što je lako reći, ali teško učiniti.  Niko nema prirodnu želju za gubitkom, ali kao što ste verovatno saznali pobeda je nešto što zahteva mnogo od vas, puno više nego što smo se zalagali.

“Ne postoji takva stvar kao što je zver, postoje samo zveri”

pobednički mentalitet

Ključ do uspeha je u usvajanju mentaliteta pobednika

Za odabrano nekolicinu, ipak, pobeda je postala navika. Oni ne samo da postižu ono što su sebi zadali, već to rade dosledno. Njihova volja i želja za pobedom je toliko jaka da je to što ih svako jutro budi i čini da daju sve od sebe kada rade na onome što im je važno. To su obično oni kojima pripisujemo izraze kao što su „talentovani“ ili „nadareni“. Ali, za razliku od popularnog uverenja, svi su sposobni da pobede i ne samo nekoliko izabranih pojedinaca ima privilegiju da to urade.

Ako želite biti pobednik, za to se morate mentalno pripremiti, morate imati mentalitet koji će vam omogućiti da  pobedite. Ovaj mentalitet se obično naziva “pobednički mentalitet.

Koji su razlozi zbog kojih sportisti ostaju samo talenti?

Vrlo je lako pronaći razloge zbog kojih su drugi pojedinci sposobni da pobede, a mi nismo. Kad god vidimo istinskog pobednika, nailazimo na reči poput talenta, treninga i okolnosti kao mnogih razloga zbog kojih nismo spremni za pobedu.

  • „Ima građu koja mu daje prednost nad mnom“,
  • „Imaju vrhunske uslove za trening“ ili
  • „Imaju trenera svetske klase“ i tako dalje, i tako dalje.

Takvi su razlozi previše česti i ponekad ih čak nesvesno koristimo. U stvarnosti, postoji nešto mnogo osnovnije za pobedu – nešto što predstavlja stalni uspeh.

Da bi sportista bio vrhunski sportista pored aspekta fizičkih predispozicija mora posedovati i glavu, a to je psihološku stabilnost.

Odatle zapravo sve počinje.

“Telo ima ograničenja, ali um ne”

 

Kako definisati pobednički mentalitet?

Ja to lično definišem kao “pobednički mentalitet” koji omogućava sportisti dugotrajnu istrajnost u smislu truda, upornosti, preduzimanja akcija i nadahnuća drugih oko sebe, kako bi se prevazišli bilo kakve poteškoće, koje bi vam se mogle naći na putu do uspeha i na kraju ste dovoljno jaki da pobedite.

pobednički mentalitet

Sportista koji poseduje pobednički mentalitet

Sportista koji poseduje pobednički mentalitet sposoban je da radi ono čega se svi ostali plaše. Takav mentalitet je nešto što mora doći iznutra, a ne nešto što te neko može naterati. Možete reći nekome koliko želite da bi trebao biti pobednik, ali ako to ne žele, neće ni pokušati. Pobednici znaju da neće ostati tamo gde žele da ostanu na istom mestu, pa neprestano teže da se poboljšaju. Da bi pobedili, oni znaju da svakog dana moraju postati bolji nego što su bili juče. Uglavnom se ne radi ni o konkurenciji, već o tome da budu najbolji što mogu biti. I oni znaju da jedino što može da ograniči koliko daleko mogu otići je njihov um.
Pobednici neumoljivo ruše prepreke koje ih sprečavaju da budu bolji. Uvek pronađu način da pretvore poteškoće u gorivo potrebno za pobedu.

Pobednici ne prebacuju krivicu na druge i prihvataju odgovornost i nose je na svojim ramenima, a to im daje kontrolu nad njihovom sudbinom. To je ono što ih čini boljim svaki put. Nevolja, uz promenu mišljenja, može se pretvoriti u veliko gorivo koje će ih katapultirati do vaših pobeda. Pobednici to znaju po instinktu.

“Da bi stekli konkurentsku prednost i savladali svoje strahove, potrebno je da pružite sve od sebe i ubedite sebe i ostale, da ste postali pobednik i da to nosite u sebi“.

 

 

Read More
sportska forma

Periodizacija treninga i složenost periodizacije u sportu?

Zašto je periodizacija treninga bitna u treningu?

Da bi se sportista kvalitetno pripremio za bitno takmičenje, potrebno je da trener odradi odličan posao u samoj pripremi sportiste i primeni se periodizacija treninga.

Da bi se ostvarili vrhunski rezultati u sportu, a sam sportista postigao zapažene rezultate potrebno je uskladiti mnogo faktora.

Pre svega potrebno je razviti performanse kod sportiste, a one zavise od fizičke, tehničke i psihološke pripremljenosti samog sportiste.

Postoji mnogo trenera, ali nisu svi dovoljno stručni da na kvalitetan način odrade periodizaciju. Tu se verovatno odvajaju profesionalci od amatera. Periodizacija treninga je kompleksna stvar i potrebno je sveobuhvatno znanje u oblasti treninga.

Zašto je adaptacija  i periodizacija treninga bitna za dobru fizičku pripremljenost sportiste?

Kao jedan od bitnih faktora za dobru fizičku pripremljenost  је periodizacija treninga sportiste, a pored nje navešću i adaptaciju. Ona se odnosi na sposobnost sportiste da se adptira na različite spoljašnje i unutrašnje stresne situacije kojima će biti izložen u toku trenažnog procesa. Trener različitom kombinacijom volumena treninga izlaže sportistu, koja na svakog sportistu drugačije deluje i pri tome se dešavaju određene promene. Svaki proces adaptacije može dovesti do promena u telu vežbača, pri tome su funkcije ljudskog tela izbalansirane u eksternom i internom okruženju. Stanje izbalansiranosti se postiže procesom adaptacije.

periodizacija

periodizacija treninga kod sportista

Potrebno je da  trener sugeriše sportisti jednu ili više kombinacija trenažnih opterećenja, na koje se sportista adaptira u toku određenog vremena. Drugim rečima, kod sportiste dolazi do promena u odgovarajućim fiziološkim sistemima (respiratorni sistem, neuromuskularni sistem itd.), i poboljšavaju se njegove funkcionalne sposobnosti. Praktično dolazi do poboljšanja u sportskim performansama dok se telo sportiste ne adaptira na određenu kombinaciju trenažnog stimulusa. Adaptacija na određenu kombinaciju treninga prestaje kada sportista dostigne nivo tzv. “forme”. To znači da se telo adaptiralo (promenilo je svoje funkcije) na određena trenažna opterećenja. Da bi došlo do novih poboljšanja rezultata neophodno je ponovno primeniti periodizaciju treninga  i reorganizovati organizam i njegove sisteme novom primenom adaptacije. U tu svrhu, novi i efikasniji trenažni stimulusi i metode moraju biti primenjeni. Jedna kombinacija trenažnog opterećenja dobra je za jedan nivo sportskih performansi, ali je neefikasna za različite nivoe performansi. Stepen uticaja treninga na fiziološke sisteme sportiste mora da se poveća sa višim nivoom sportskih performansi.

Šta je sportska forma i od čega zavisi?

Sportska forma je stanje optimalne (najbolje) spremnosti za sportske performanse koje su potrebne u ograničenim uslovima svakog trenažnog ciklusa – makrociklusa, mezociklusa ili određenog perioda. Sportska forma kao celina predstavlja harmoničan sklop svih komponenti optimalne spremnosti sportiste: fizičke, psihološke, tehničke i taktičke. Može se reći da je sportista u sportskoj formi samo onda kada su sve navedene komponente prisutne. U potencijalnom slučaju gde je sportista u izuzetno visokom stadijumu fizičkog stanja i tehničke spremnosti, ukoliko nije u adekvatnom psihološkom stanju, on neće moći da demonstrira svoju fizičku i tehničku spremnost. Zbog toga je forma karakterizovana ne samo prisustvom raznih karakteristika, već harmonizovanom odnosu četiri navedena parametra.

Kako i na koji način ostvariti uspeh u vrhunskom sportu?

Bitno je istaći da je termin optimalne spremnosti ili forme relativan, u smislu da je deo procesa perfekcije u sportu. On je postojan samo u pojedinačnom ciklusu razvoja sportske spremnosti, gde je periodizacija treninga jako bitna. Dok sportista poboljšava rezultate, taj optimum se menja – sportska forma postaje različita u kvalitativnom i kvantitativnom aspektu. Rezultati sa trka i takmičenja su glavni integralni parametri sportske spremnosti i sportske forme. Samo u sportskim rezultatima sa trka i takmičenja mogu da se sagledaju svi aspekti spremnosti sportiste kada je u pitanju vrhunski sport, a periodizacija treninga je sastavni deo svega toga. Rezultati su validan parametar samo kada se demonstriraju sa konačnom frekvencijom u uslovima u kojima se mogu objektivno porediti. Selekcija kvalitativnih kriterijuma sportske forme ima značajan teoretski i praktičan smisao.

Postoje dva kriterijuma:

  • kriterijum progresije koji karakteriše sportsku formu na osnovu poboljšanja apsolutnog nivoa sportskh performansi u određenom većem ciklusu treninga i
  • kriterijum stabilnosti, gde performanse ne bi trebale da odstupaju u velikom procentu od ustaljenih najboljih rezultata.
Read More
insulinska rezistencija

Koja hrana pomaže u stabilizaciji insulina i šećera u krvi?

Hrana koja se preporučuje kod problema, kao što je insulinska rezistencija?

Dijeta može igrati važnu ulogu u upravljanju dijabetesom, kao i kod bolesti kao što je insulinska rezistencija. Razumevanje kako određena hrana utiče na nivo insulina i šećera u krvi , kod bolesti kao što je insulinska rezistencija, može pomoći čoveku da se informiše o tome šta treba jesti i kada
Osoba sa dijabetesom može jesti uravnoteženu, zdravu ishranu bez odricanja od hrane u kojoj uživa. Važni faktori u efikasnoj dijeti protiv bolesti kao što je insulinska rezistencija i dijabetesa, uključuju umerenost i pažljiv izbor hrane za održavanje zdravog nivoa šećera u krvi.

U ovom članku sam identifikovao neke od najboljih namirnica za stabilizaciju nivoa insulina i šećera u krvi protiv bolesti kao što je insulinska rezistencija i dijabetes. Takođe posmatramo određenu hranu koju osoba sa dijabetesom treba izbegavati ili jesti samo umereno.

Međutim, važno je da osoba sa dijabetesom razgovara sa lekarom ili dijetetičarom pre nego što dođe do značajnih promena u ishrani.

Povrće bez skroba

Postoje dve glavne vrste povrća: skrobno i bez skrobno. Škrobno povrće je bogato ugljenim hidratima, koji čoveku mogu povećati nivo šećera u krvi.

izvor proteina

bundeva kao izvor proteina

Tikvice spadaju u povrće bez skroba, pogodno se preporučuju za osobe sa dijabetesom.
Ovo povrće je odličan dodatak gotovo svim dijetama, uključujući one pogodne za dijabetes.

Preporučuje se jesti najmanje 3–5 obroka povrća bez skroba svaki dan. Neki primeri povrća bez skroba : šargarepa, boranija, kukuruz, krastavac, tikvice, kupus, zelen za salatu, kao što je rukola, spanać i zelena salata).

Povrće je dostupno zamrznuto, konzervirano ili sveže. Ako ih osoba ne jede u sirovom stanju, najbolji način pripremanja povrća je prženje ili barenje i dodavanje minimalne masti i soli.Takođe obratite pažnju na vrste konzervansa u predpakiranom povrću. Proverite na primer liste sastojaka dodate soli, šećera, masti i ulja.

Celovita hrana

Celovita žitarica nudi zdraviju alternativu. Ukoliko koristite brašno kao prerađeni vid žitarica, one u svom sastavu sardrže endosperm, što nudi manje nutritivne koristi od celog zrna.

Glavna razlika je u tome što celovite žitarice imaju više vitamina i minerala, dok rafinirana zrna sadrže samo skrobni deo zrna, koji sadrži manje hranljivih sastojaka.

Potražite proizvode sa 100% integralnim sastojcima. Neki popularni primeri uključuju:

  • krekeri
  • hleb
  • kokice
  • braon pirinač
  • testenina
  • žitarice
  • kvinoja ili kinoa
  • celi zob ili zobena kaša
  • kukuruzna brašna

Osoba može da ubaci obroke od celog zrna u obroke ili grickalice da pomogne u kontroli nivoa šećera u krvi.

Konzumiranje celog zrna može pomoći u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i nekoliko vrsta raka, uključujući rak želuca, pankreasa i kolorektalnu bolest.

Šta je kvinoja?

Vekovima je osnovna hrana svih ljudi koji žive ili su živeli u vrlo nepristupačnim delovima Južne Amerike. Ranije je smatrana svetinjom, rastući u gotovo svim oblastima Anda. I danas je važan izvor hrane za mnoge, igrajući važnu ulogu u borbi protiv gladi, neuhranjenosti i siromaštva.

Čarobna kvinoja, biljka stabljike koja se uzdiže i “nosi” brojne listove, ovalnog oblika sa cvetovima na samom vrhu. Lako raste, otporna je na sušu i opstaje čak i na lošem tlu (zemljištu). Bezbroj malih semenki svojim izgledom podsećaju na proso i amarant.

Kvinoja sadrži esencijalne aminokiseline. Kao takva izuzetno je važna u vegetarijanskoj i veganskoj ishrani. Obiluje mineralima (fosfor, magnezijum, cink i gvođže). Karakteriše je visok sadržaj proteina, mikroelemenata i vitamina (C, E i B). Poznata po tome da ne sadrži gluten obezbeđujući unos od oko 368 kalorija na 100 gr.

kinea

kinea sadrži sve esencijalne aminokiseline

Pozitivno deluje na crevnu floru i jača imuni sistem. Biljka kvinoja kao superhrana, idealna ne samo za vegane i vegetarijance, već i za one koji vode računa o tome da obroci ne treba da budu samo ukusni već i zdravi. Proteini su u visokoj količini sadržani u njenim semenkama. U pitanju je funkcionalna hrana, zahvaljujući obilnom prisustvu dijetnih vlakana, nezasićenih masnih kiselina i bioaktivnih jedinjenja.

Zdrave masti

Orašasti plodovi i semenke u činiji, uključujući indijske orahe, brazilski orah, suncokretovo seme bademi, pistaći, lešnici i orasi. Zdrave masti su važan deo uravnotežene ishrane, za stabilizaciju nivoa insulina i šećera u krvi protiv bolesti kao što je insulinska rezistencija i dijabetes.

Neki ljudi neispravno povezuju svu masnoću sa lošim zdravljem. Međutim, neke masti pomažu u očuvanju zdravlja. Zdrave masti mogu biti jednozasićene ili polinezasićene. Omega-3, masna kiselina bogata masnom ribom, je jedan primer. Trans i zasićene masti povećavaju nivo štetnog holesterola u krvi. Ovo može doprineti riziku od kardiovaskularnih bolesti.

zdrave masti

Zdrave masti pomažu u očuvanju zdravlja

Konzumiranje više zdravih masti i manje nezdravih masti može pomoći u smanjenju nivoa štetnog holesterola, poboljšanju zdravlja srca i boljoj kontroli šećera u krvi.

Mnogo namirnica je bogato nezasićenim mastima. Neki primeri uključuju:

  • avokado
  • maslinovo ulje
  • orasi i semenke
  • ulje od repice, ulje od uljane repice

Avokado nudi niz zdravstvenih koristi. On može poboljšati zdravlje kardiovaskularnog sistema, pomoći kod mršavljenja i podržati dobro zdravlje tokom procesa starenja. Avokado odličan ukus u salatama i umacima.

Takođe, pokušajte zameniti puter maslinovim uljem ili kokosovim uljem u receptima.

Naučite više o zdravim i nezdravim mastima.

Masna riba

Masne ribe, poput lososa, imaju veliku količinu proteina i omega-3 masnih kiselina.

Sadržaj proteina je posebno zdrav za ljude koji imaju dijabetes, jer ne utiče na šećer u krvi. Puni se i obezbeđuje esencijalne hranjive sastojke koji pomažu telu da raste i obnavlja se.

Ljudi koji imaju dijabetes trebalo bi da pokušaju da dodaju masnu ribu u ishranu najmanje jedan dan nedeljno. Za osobe sa dijabetesom tipa 1 koji imaju prekomernu težinu, zdravi proteini su odlična opcija.

Kao i kod ostalih namirnica, priprema je ključna. Izbegavajte slatke marinade i pokušajte peći roštilj umesto da pržite ribu.

Kakao

Kakao je seme pasulja. Mlečenjem ovih semenki stvara se prašak koji je gorak i pun hranljivih sastojaka. Proizvođači ga koriste za stvaranje čokolade.

Kakao sadrži flavonoidni epikatehin, koji može pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi. Kakao može pomoći  i usporiti napredovanje dijabetesa tipa 2 i smanjiti otpornost na insulin.

Lak način dodavanja kakaa u ishranu jeste jedenjem tamne čokolade, mada previše može još uvek izazvati špic šećera u krvi. Konzumirajte tamnu čokoladu. Tamna čokolada sadrži više kakaa od mlečne čokolade.

Kada birate namirnice, trebalo bi da proverite sadržaj šećera. Tamna čokolada ima manje šećera od mlečne čokolade, mnogi poznati proizvođači dodaju više šećera.

Osobe sa dijabetesom trebale bi ograničiti unos čokolade na jedan ili dva mala kvadrata tamne čokolade dnevno.

Hrana sa visokom sadržajem proteina

Salata od crnog pasulja u posudi sa crvenom paprikom i slatkim korpama
Crni pasulj sadrži veliku količinu proteina i vlakana.
Protein je osnovni hranjivi sastojak mesa, ribe i određenog povrća, poput orašastih plodova, pasulja i mahunarki.

Protein ne povećava nivo šećera u krvi, a može pomoći čoveku da se oseća duže vremena sito.

Visoki unos proteina može imati mešovite rezultate kod ljudi koji imaju dijabetes tipa 2 u zavisnosti od vrste proteina. Dijeta sa visokim proteinom može smanjiti nivo šećera u krvi.

Međutim, dugoročno, ishrana koja sadrži previše životinjskog proteina može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Dijeta sa puno biljnih proteina, s druge strane, može skromno umanjiti ovaj rizik.

Osoba sa dijabetesom treba da favorizuje hranu sa puno proteina, ali malo životinjskih masti. Neki primeri uključuju:

  • riba, poput lososa, skuše i tunjevine
  • živina, kao što su piletina i ćuretina
  • pasulj, poput crnog pasulja
  • sočiva
  • orasi i semenke
  • soja i tofu

Osoba može lako da doda protein u obrok. Na primer, pasulj je odličan dodatak salatama, kao i pečena, pileća prsa bez preliva.

Hrana koju treba izbegavati

Postoji nekoliko namirnica koje bi osoba koja boluje od dijabetesa i osoba koja ima problem kao što je insulinska rezistencija  trebala ili izbegavati ili jesti samo umereno.

Sledeće namirnice mogu dovesti do porasta nivoa šećera i insulina u krvi:

  • slatka pića, kao što su soda, sokovi i sportska pića
  • prerađena hrana i peciva, koji često sadrže trans masti
  • beli pirinač, hleb i testenine
  • žitarice za doručak sa dodatkom šećera
  • jogurti sa dodatim šećerom
  • med i javorov sirup
  • aromatizirana, slatka pića od kafe
  • pomfrit
  • sušeno voće, kojem je često dodat šećer

Osoba sa dijabetesom i osoba koja ima problem kao što je insulinska rezistencija može jesti ove namirnice, ali u ograničenim količinama.

Prednosti stabilnog insulina i šećera u krvi
Dijabetes može izazvati niz simptoma i zdravstvenih problema.

Održavanje redovnih nivoa insulina i šećera u krvi može imati niz prednosti, uključujući:

  • poboljšano raspoloženje
  • smanjeni umor
  • povećani nivo energije
  • poboljšano zdravlje mozga i krvnih sudova
  • smanjen rizik od komplikacija, poput oštećenja živaca i bubrega

Efikasno upravljanje nivoom šećera u krvi takođe može umanjiti rizik od težih komplikacija dijabetesa, uključujući:

  • kardiovaskularne bolesti
  • oštećenje nerava
  • gubitak vida i slepilo
  • sporo zaceljivanje rana
  • ponavljajuće infekcije

Da bi ostali zdravi, ljudi koji imaju dijabetes moraju da upravljaju nivoom šećera i insulina u krvi.

Pored lekova, bitan deo upravljanja dijabetesom su promene načina života i ishrane. Određena hrana može pomoći promovisanju stabilnih nivoa šećera u krvi, dok ih druga može učiniti manje stabilnima.

Jedući uravnoteženu ishranu i izbegavajući hranu bogatu šećerom, jednostavne ugljene hidrate i nezdrave masti, čovek može bolje da kontroliše nivo šećera u krvi i insulina.

 

Read More

Sindrom petnog trna

Petni trn nastaje kada postoji dugotrajno oštećenje ili iritacija tetive na donjem delu stopala. Češće se javlja kod žena i gojaznih ljudi, ali i kod osoba čiji posao zahteva dugo stajanje ili hodanje po tvrdoj podlozi.

Petni trn je izazvan izmeštanjem kalcijuma na kosti koja se formira na donjoj strani pete. To može biti malo koštano ispupčenje, ili skup sitnih izraslina nepravilnog oblika, koji se naziva kalkaneum. Petni trnovi su ponekad bolni i opisuju se kao osećaj uboda nožem u petu – a nekada su neopaženi i mogu se otkriti samo rendgenskim snimanjem.

Šta je petni trn?

Petni trn je bolni sindrom koji podrazumeva bol u petnoj regiji stopala koji se javlja pri osloncu na stopalo ili pri hodu. Ovaj bol može biti veoma intezivan i onemogućiti obavljanje dnevnih i poslovnih aktivnosti. Posebno izražene tegobe pacijenti osećaju ujutru odmah po ustajanju iz kreveta dok se stopalo malo ne zagreje. Sam petni trn se vidi na rengenskom snimku kao nakupina kalcijuma na pripoju plantene fascije na petnu kost. Formira se kao posledica dugotrajnog hroničnog preopterećenja upravo plantene fascije. Pri lečenju ovog problema treba imati na umu da je petni trn posledica  hroničnih tegoba, a ne uzrok bola. Terapijski protokol treba usmeriti na eliminaciju biomehaničke etiologije, a ne na uklanjanje same strukture.

Često se petni trn meša sa plantarnim fascitisom zato što je znanje o petnom trnu donekle ograničeno. Petni trn se obično javlja kod sredovečnih žena i muškaraca, iako se može naći kod ljudi svih starosnih dobi. Dešava se i da ljudi imaju petni trn, a da ne znaju, oko 70 odsto pacijenata sa plantarnim fascitisom koji osećaju nelagodu otkriju da imaju i petni trn kada se izvrši rendgendsko snimanje.

Preopterećenje plantene fascije je uzrokovano spuštanjem uzdužnih svodova stopala, koje je uzrokovano slabljenjem muskulature stopala i promenama na zglobovima stopala. Svoju ulogu na spuštanje svodova ima i nasleđe, a i povećana ukupna telesna masa.

Lečenje petnog trna zasniva se na korekciji uzroka koji dovode do napetosti fascije i formiranje kalsifikacije na njenom pripoju. Kada se podigne tonus i snaga mišića stopala smiruju se i tegobe povećanjem funkcije celokupnog donjeg kinetičkog lanca koriguje se i statičko i dinamičko držanje tela i sprečava se ponovno nastajanje opisanih tegoba.

Šta izaziva petni trn?

Proces formiranja kosti započinje kada je peta podvrgnuta stalnom pritisku, što je tipično među mnogim sportistima, atletičarima, pa čak i ljudima koji počinju da džogiraju ili hodaju posle dosta godina neaktivnosti. Kako bi se tkivo koje okružuje petu zaštitilo od stalnog pritiska i istezanja, ćelije koje su određene za formiranje kosi migriraju do problematičnog mesta gde počinju da smeštaju kalcijum, što dovodi do stvaranja petnog trna. Ova izgradnja kalcijuma na dnu petne kosti je proces koji se obično dešava tokom perioda dugog bar nekoliko meseci.

Neki od uzroka petnog trna su i:

– neuobičajeno i nakrivo šetanje, koje stvara dodatan stres na kost pete, ligamente i nerve,
– trčanje, džogiranje i skakanje, posebno po tvrdoj podlozi,
– loša obuća,
– prekomerna težina i gojaznost.

Simptomi petnog trna

Češća je situacija da ne postoje nikakvi znakovi i simptomi i da nećete osećati bol. Ovo je zato što petni trn nije oštar ili špicast deo kosti, suprotno uobičajenom verovanju. Oni si glatki i ravni, kao i ostale kosti. Hronični bol u peti može se javiti tokom džogiranja ili šetanja, zato što već postoji tkivo na mestu gde se javlja petni trn koje ponekad može da se upali. Još jedan uzrok petnog trna dolazi od razvoja novog tkiva oko koštanog trna, koji se ponaša kao jastuče preko dela koji je pod stresom.

petni trn

prikaz petnog trna na nozi

Kako ovo tkivo raste, ono zauzima više prostora od petnog trna što dovodi do manje prostora za mrežu tetiva, nerva, ligamenata i podržavajućeg tkiva. Ove bitne strukture u stopalu imaju ograničen prostor zbog izgradnje kalcijuma, što vodi ka oticanju ili crvenilu stopala, kao i jakog bola koji se pogoršava vežbanjem.

Bol izazvan petnim trnom može biti oštar prodirući bol kada počnemo da vežbamo nakon dugog perioda odmaranja. Ponekad se bol smanji, ali se opet pogorša ako džogiramo ili skačemo. Nekada ljudi ovaj bol opisuju kao da im neko zabada iglu u petu čim ustanu ujutru.

U nekim slučajevima, petni trn se uklanja operacijom nakon rendgenskog snimanja. Iako je operacija često efikasna, to je skupa procedura koja dosta traje. Petni trn može da se obnovi i nakon operacije, ukoliko pacijent nastavi da vodi život koji je doveo do problema. Iz ovih razloga, mnogi ljudi koji razvijaju bolne petne trnove tragaju za prirodnim lekovima za bolove u zglobovima i kostima. Ukoliko i nakon 12 meseci osećate bol, trebalo bi razmisliti o operaciji kao načinu olakšavanja bola i vraćanja pokretljivosti. Postoje i komplikacije ovakve procedure, uključujući nervni bol, stalnu utrnulost u toj oblasti, infekciju, ponovni bol u peti i ožiljke.

 

Read More