Fizička sposobnost kako se određuje?

Šta se misli kada se za nekoga kaže da je »fizički sposoban« ili u »kondiciji«? Šta znači izraz »fizička sposobnost«?

Poslednjih nekoliko godina lekari, fizilozi, nastavnici fizičkog vaspitanja i treneri predlagali su mnoge definicije izraza »fizička sposobnost« i raspravljali o različitim tipovima »sposobnosti«.

Potpuna sposobnost, mladalačka sposobnost, organska efikasnost, organska sposobnost, motorička sposobnost, fizička efikasnost, fizička vitalnost, fizička kondicija, anatomska sposobnost, fiziološka sposobnost i mišićna sposobnost – sve su to izrazi koji bi opisivali opšte stanje tela.

Značenja koja se pridaju tim izrazima i terminu »fizička sposobnost« među sobom se znatno razlikuju.

Pri definisanju tog pojma stav svih trenera često se razlikovao od stava lekara i stručnjaka u oblasti medicine, pa je došlo do novih definicija pojma fizičke sposobnosti i to u razne svrhe i različitih razloga.

Fizička sposobnost definicija koju daju lekari

Fizička sposobnost je funkcionalna sposobnost pojedinca da izvrši neki zadatak. Taj izraz nema stvarnog značenja, ukoliko se ne navede zadatak ili posao na kome sposobnost treba da se presudi. Prema funkcionalnom opisu fizičke sposobnosti, fizička sposobnost zavisi od biodinamičkog potencijala pojedinca koji se sastoji od njegovog funkcionalnog i metaboličkog potencijala. Najbolja provera fizičke sposobnosti bila bi čovekova sposobnost da preživi pod neubičajnim biološkim zahtevima.

Sposobnost pojedinca u fizičkom smislu, podrazumeva da su telesni sistemi u stanju da na zadovoljavajući način obavljaju svoje aktivnosti. Fizičku sposobnost možemo još definisati kao sposobnost disanja i cirkulacije u procesu oporavljanja od standardnog radnog tereta.

Fizička sposobnost definicija  koju daju treneri

Za trenere je »fizička sposobnost«, sposobnost pojedinca za izvođenje fizičkih aktivnosti koja uključuje izdržljivost pod teškim uslovima sa opterećenjem.

Fizička sposobnost može se definisati kao ukupna funkcionalna sposobnost pojedinca da obavi dati zadatak. Krajnja provera fizičke sposobnosti je sposobnost pojedinca da uspešno završi zadati zadatak bez suvišnog zamora.

fizička sposobnost

Možemo ga još definisati kao: »priroda i stepen prilagodljivosti u aktivnostima koje zahtevaju mišićni napor« ili »fizička sposobnost je sposobnost za dužu fizičku aktivnost«, »sposobnost pojedinca da obavi određeni zadatak« do fizičke sposobnosti se dolazi isključivo putem fizičkog uvežbavanja.

Sposobnost, znači da je telo spremno za suočavanje sa životnim situacijama.

Izraz sposobnost postao je uobičajen u označavanju ideje koja teži da povrati muškost kod muškaraca. To podrazumeva efikasno funkcionisanje svih delova tela, što se ogleda kroz njihovu sposobnost da se prilagode uslovima okoline.

 Fizička sposobnost definicija fiziloga

Sposobnost čoveka može se definisati kao kvantitativni izraz fizičke kondicije pojedinca. Ona se takođe može opisati, kao sposobnost da se izvodi određeni zadatak koji zahteva mišićni napor u kome su brzina i izdržljivost glavni kriterijumi. Fizička sposobnost znači da osoba koja je poseduje odgovara izvesnim fizičkim naporima.  Sposobnost čovek u fizičkom smislu, meri samo moć tela da se prođu odgovarajući testovi.

Opis fizički sposobnog lica

Fizički sposobno lice možemo opisati na sledeći način: Sposobno lice nema nikakvih nedostataka koji ga ograničavaju ili ga čine slabijim, ima snage i veštine da obavlja svoj dnevni posao i rezervu energije potrebnu da se suprostavi pojačanim zahtevima, kao i da sa zadovoljstvom koristi svoje slobodno vreme.

Osobe koje fizički funkcionišu na visokom nivou efikasnosti, fizički su sposobni i u dobroj su koncidiji.

Čovek se smatra sposobnom osobom ukoliko je spreman za izvršenje određenog zadatka ili aktivnosti  pod normalnim uslovima efikasnosti, bez suvišnog zamora i uz brzi oporavak od posledica naprezanja.

Kod napornog fizičkog vežbanja stepen zamorenosti zavisi od stanja fizičke sposobnosti.

Fizički sposobno lice, prilikom rada ima sledeće karakteristike:

  1. dovoljno snage koja ga čini spremnim za zadatke sa kojima se susreće u svakodnevnom životu i u izuzetnim situacijama
  2. životne snage (izdržljivosti) da izvršava potrebne zadatke bez suvišnog zamora i da  sa dovoljno energije učestvuje u rekreativnim aktivnostima posle dnevnog rada
  3. kardiorespiratornu izdržljivost za produženi napor pri aktivnostima koje zahtevaju pokrete čitavog tela
  4. pokretljivost koja mu omogućava da sa lakoćom obavlja široki spektar pokreta
  5. brzinu koja mu dozvoljava da se kreće hitro kad je to potrebno radi lične sigurnosti
  6. sposobnost da znalački usklađuje telesne pokrete

Fizička sposobnost je sastavljena od kvaliteta koji se najbolje karakterišu snagom, brzinom, umešnošću i izdržljivošću pri radu, a takođe i sa odgovarajićim oduševljenjem koje podrazumeva mentalnu ravnotežu, moral i brižljivost koja se ispoljava u osećanju odgovornosti za kontinuirani napor koji je potreban da bi se izvršio određeni zadatak.

Sastavni delovi fizičke sposobnosti

Fizićka sposobnost se ponekad definiše navođenjem sastavnih delova koje je sačinjavaju. A to su:

  1. dobro zdravlje
  2. snaga
  3. okretnost
  4. izdržljivost mišića
  5. brzina
  6. uravnoteženost
  7. gipkost
  8. usklađenost pokreta
  9. kardiorespiratorna izdrćljivost
  10. ispravna telesna težina
  11. opšta motorička sposobnost
  12. neuromišićna veština

Kada se govori o fizičkoj sposobnosti normalno je postaviti pitanje: Fizička sposobnost, za šta?

Potreba za visokim stepenom fizičke sposobnosti i mogućnost da se ona razvije menja se zavisno od osobe i konkretnog dnevnog nivoa fizičke aktivnosti, mogućih iznenadnih situacija sa kojima se osoba susreće, a zatim od fizičkih potreba i naslednih osobina.

Najvažnije komponente fizičke sposobnosti su:

  1. snaga
  2. izdržljivost mišića
  3. cirkulorespiratorna izdržljivost
  4. gipkost
  5. neuromišićna veština
  6. okretnost

Shvativši i ovladavši postupcima unapređenja fizičke kondicije, shvatićete značaj zdravlja i fizičke sposobnosti, tako da personalni trening se nameće kao normalna stvar ukoliko želite da ostvarite svoj potencijalni kapacitet fizičke sposobnosti.

 

Read More

Početak bavljenja sportom

Početak bavljenja sportom kod svakog deteta je različito u zavisnosti od uzrasta deteta i od interesovanja za određeni sport.Uzrast u kome dete može da započne bavljenje sportom zavisi od vrste sporta.

Obično sve roditelje zanima kada je pravo vreme da svoju decu usmere na sport?

Početak bavljenja sportom zavisi od zahteva datog sporta. Pre svega mora se ustanoviti hronološka (čak biološka starost) pri kojoj dete može bez opasnosti po zdravlje započeti trenažni proces. U te svrhe mora se ustanoviti minimum psihomotornih sposobnosti deteta za uključivanje u sportsku aktivnost.

Raniji početak bavljenja sportom ostvaruje velike koristi za samo dete. Veliki je problem ukoliko dete ne želi da se bavi sportom, jer to se kasnije može odraziti na pravilan razvoj deteta. Sport je najbolja prevencija za nastanak različitih oboljenja, zato je važno da sport u startu postane sastavni deo dečjeg života. Jednom stečena navika, održava se lakše kasnije i u odraslom dobu. Sport predstavlja dobru bazu za kasniji zdrav i organizovan život.

Ukoliko dete pokaže interesovanje za sport, trener je tu da prilagodi pravila, vrstu sprava, lopte, podlogu terena uzrastu deteta u cilju sprečavanja povreda i olakšavanja treninga.

Glavne prednosti za početak bavljenja sportom kod dece su:

  • rano sticanje radnih navika
  • privikavanje na disciplinu
  • socijalizacija u zdravom kolektivu
  • sprečavanje lošeg stava (kriva kičma, ravna stopala itd.)
  • sprečavanje gojaznosti
  • pubertet je povoljan period da se primi nadražaj za morfogenezu i usmeravanje funkcija (nagli rast i razvoj)

Kao moguće štetne posledice za početak bavljenja sportom su:

  • zdravstvene posledice – koje se javljaju kod određenih sportova (plivanje i gimnastika) kod dece koja započinju veoma rano da se bave ovim sportom (već sa 7 godina), može da ima negativne posledice po razvoj koštano-zglobnog sistema (kičma). Rani početak uzimanja dozvoljenih, a često i nedozvoljenih farmakoloških sredstava, može negativno da utiče na razvoj (predoziranje vitamina, psihostimulansi, anabolici itd.). Mora se uvek imati na umu da su posledice kod dece mnogo veće, jer se poremećaji razvoja nemogu korigovati.
  • psihološke posledice – skraćivanje perioda kada dete sve aktivnosti sprovodi kroz igru može da poremeti pravilno psihičko sazrevanje deteta. Stoga deca (sportisti) moraju da odvoje dovoljno vremena za igru sa vršnjacima.
  • socijalne posledice – rano uključivanje u svet odraslih može da dovede do socijalne neadaptabilnosti ( dete postaje star-mali). Ovo se posebno odnosi na decu šampione, koja vrlo rano postižu ogroman publicitet i ostvaruju materijalna priznanja.

početak bavljenja sportom

Pravo vreme za početak bavljenja sportom za dete u našoj sredini je uzrasta od oko sedam godina. Praktično u isto vreme kada krene u školu. Bavljenje nekim zabavnim sportom, detetu može u velikoj meri pomoći da prebrodi sve eventualne nelagodnosti koje može doneti tako velika promena, kakva je polazak u školu. Sve ovo se mora imati u vidu pri individualnom radu sa decom, da bi se predupredili štetni efekti, a maksimalno iskoristila prednost ranog bavljenja sportom.

Strpljenje i sistematičnost, kao i potpuno znanje moraju da krase trenera dece.

Sa decom moraju da rade najbolji stručnjaci, moralno “čiste” i  jake ličnosti. Preambicioznim trenerima nije mesto u tako složenom procesu kao što je rad sa početnicima.

Dete se u odnosu na fizička svojstva – posebno se to odnosi na veštinu (spretnost) ponaša kao neispisana ploča.

Sve što se pogrešno upiše na njihovom samom početku bavljenja sportom, teško se kasnije ispravlja.

Mozak deteta je u brzom razvoju i kada se jednom ustanovi plastičnost na nivou neke složene motorne radnje, taj šablon je za svagda naučen. On se neda izbrisati, umesto njega se mora učiti novi, koji samo dominira nad starom naučenom radnjom, ali je nikad u potpunosti ne zamenjuje. Drugim rečima, lako se uči, ali se teško, pogrešno naučeno, ispravlja.

Početak bavljenja sportom – mogućnost razvoja fizičkih svojstava kod dece

Potrebno je razvijati određena fizička svojstva u radu sa decom, a sve to kroz sport. Tu pre svega mislim na opštu izdržljivost, brzinsku izdržljivost, eksplozivnu snagu, opštu snagu, brzinu, fleksibilnost, veštinu. Ovo su stvari vezane za početak bavljenja sportom na koje trener mora obratiti pažnju u radu sa decom.

Selekcija dece za sportove izdržljivosti ne bi trebala da započne pre 12 godine života. Zapravo, to je granični uzrast kada se može započeti sa sistematskim treningom na razvoju aerobne izdržljivosti. To najviše zavisi od parametara koji se pri selekciji koriste (minutni volumen srca, Vo2 max) imaju veliku vrednost, jer se u pubertetu dešavaju velike morfo-funkcionalne promene u organizmu deteta.

Opšta izdržljivost

Trening u cilju poboljšanja aerobne izdržljivosti može da se započne već od ranog detinjstva. Govorio sam o tome da  deca poseduju mitohondrijalni aparat, što ih čini aerobno sposobnim. Sam razvoj aerobnih svojstava zavisiće dalje od funkcije kardio-vaskularnog sistema.

Brzinska izdržljivost

Anaerobna ( laktatna) izdržljivost može se uspešno razvijati tek nakon puberteta. Deca poseduju veoma malu aktivnost enzima PFK, što uslovljava veoma malu produkciju mlečne kiseline. I pored tog stanja metaboličke acidoze  (pored malog porasta laktata) treba izbegavati anaerobno opterećenje, jer povišena kiselost u organizmu nepovoljno deluje na rad srca, mozga i remeti razvoj koštanog sistema.

Eksplozivna snaga

Početak bavljenja sportom je traumatičan za svako dete. Trener treba da približi sport detetu, a ne da kod njega stvori otpor. Ukoliko je dete već u sportu, eksplozivna snaga može se razvijati relativno rano već od 10 godine života. Pod uslovom da se kao opterećenje koristi težina tela, a ne tegovi. Obzirom da se prilikom ovakvog treninga razvija fosfageni sistem i da ne dolazi do porasta laktata, ovaj vid treninga ne poseduje štetne efekte po organizam.  Rad sa tegovima treba izbegavati zbog mogućih povreda lokomotornog aparata koji je tek u razvoju, i ne poseduje veliku otpornost. Drugi razlog za izbegavanje rada sa tegovima je neizbežna pojava Valsalva fenomena.

Opšta snaga

Vežbe snage  nisu predviđene za početak bavljenja sportom. Vežbe snage u punom opsegu i sa maksimalnim težinama ne smeju se raditi kod manje dece, može se početi sa njima, tek nakon puberteta kada se u potpunosti formira koštani sistem i završi rast deteta. Preterani rad sa tegovima može da izazove traumatska mikrokrvarenja u zoni rasta kostiju (epifizne rskavice), što provocira taloženje kalcijuma u njima i prestanak rasta. Sve ovo dovodi do prevremenog okoštavanja epifiznih rskavica. Stoga se zabranjuje rad na snazi sa tegovima iznad 50% maksimalne sile.

Brzina

Vežbe za razvoj brzine nisu štetne i mogu se primenjivati veoma rano. Imajući u vidu da je brzina u mnogome genetski determinisana (urođena) trenažni proces neće bitno popraviti brzinu deteta.

 

Fleksibilnost

Pokretljivost u zglobovima najbolje se razvija u periodu od 8 do 10 godine života deteta. U tom periodu ligamenti, tetive i mišići ispoljavaju najveću mogućnost adaptacije. U ovome ne treba preterivati, nikako ne koristiti ” hard stretching” , zbog opasnosti od povreda i nastanka stanja hipermobilnosti, subluksacija ili luksacija (isčešenja).

Veština

Vežbe spretnosti (koordinacija pokreta) mogu da se rade veoma rano, ako se rade ispravno (da se ne nauči pogrešna radnja). Deca rano i dobro uče, posebno ako se veština razvija kroz igru.

Pri radu sa tegovima mora se voditi računa o pravilnoj tehnici izvođenja određene vežbe. Pošto su kosti dece u fazi rasta i razvoja  previše slabe i krte, asimetrična primena sile može da dovede do pojave deformiteta kostiju sa svim negativnim posledicama koje slede nakon toga.

Read More
selekcija dece

Selekcija dece u pubertetu

Selekcija dece za određeni sport, zahteva da se deca selektuju na određeni način. Deca koja će biti viša od 180 cm, potrebno je postupati sa njima opreznije, jer se javljaju bolovi u tetivama i mišićima tzv. bolovi rasta.

Tokom razvoja deca prolaze kroz dva potpuno različita perioda:

  • intrauterini period
  • ekstrauterini period

Intrauterini period se odnosi na vreme od 9 meseci, koje plod provede u materici (uterus) majke. Ovaj period se završava rođenjem, kada započinje ekstrauterini period.

Ekstrauterini period obuhvata sledeća razvojna doba:

  1. doba detinjstva (do 3. godine)
  2. predškolsko doba (do 6. godine)
  3. mlađe školsko doba (od 6. do 12. godine)
  4. starije školsko doba (od 13. do 20. godina)

U starijem školskom dobu dete prolazi kroz 3 faze:

  • prepubertet
  • pubertet
  • postpubertet (adolescencija -zrelost)

U pubertetu se ostvaruje najbrži rast. Kod muške dece pubertet obično počinje oko 13. godine, a završava se oko 16. godine. U tom periodu poraste dete i do 30 cm, a dobije na masi i do 20 kilograma, a nekada i više.

Kada deca ulaze u pubertet?

Žene ulaze u pubertet dve godine ranije. Hormonalne promene su veoma burne i kratko traju. Ovo uslovljava manji rast kod ženske dece u poređenju sa muškom decom.

Prelaz iz puberteta u pubertet oglašava se pojavom prve menstruacije kod ženske dece, devojčice već sa 12 godina dobijaju prvu menstruaciju. Kod muškaraca pubertet se odražava pojavom spermatozoida u ejakulatu. Ove promene koicidiraju sa kovrdžanjem prepubičnih dlaka. Pojava prve menstruacije, ne znači da se postigla puna polna zrelost tj. sposobnost začeća. Obično je potrebno da prođe jedna godina da bi se obavio potpuni prelazak iz puberteta u adolescenciju.

Redosled i brzina rasta i razvoja

Svi delovi tela kod dece ne rastu i ne razvijaju se istom brzinom. Prvo što rastu jesu udovi ili ekstremiteti, prvo se uvećavaju stopala i šake, a tek onda ostali delovi tela. Nakon udova razvija se grudni koš, pa ramena i tek onda ostali deo trupa.

Opšte je poznato da brže izrastaju kosti, nego mišići i tetive. Mišići znaju da kasne i do 6 meseci u razvoju. Kod dece koja brzo izrastu, javljaju se bolovi u tetivama i mišićima tzv. bolovi rasta.

Bez obzira na kašnjenje, glavni prirast u masi tokom puberteta, pod uslovom da dete nije gojazno, odvija se na račun skeletnih mišića.

Selekcija dece na osnovu hronološke i biološke starosti

Tokom trnažnog procesa, a posebno pri selekciji, neophodno je pored hornološke starosti koja podrazumeva životnu dob, ustanoviti i tzv. biološku (fizilošku starost).

Često smo u situaciji posmatrajući grupu dece istih godina da primetimo razliku u visini, težini, polnim karaktreristikama, mišićnoj masi itd. Znači da unutar istog hronološkog uzrasta, pojedinci mogu pripadati različitim biološkim uzrastima. Za procenu biološke starosti danas se primenjuju sledeći kriterijumi:

  1. odnos mlečnih i trajnih zuba
  2. stepen okoštavanja hrskavičavih epifiznih zona rasta u kostima ( obično šake).
  3. stepen razvoja sekundarnih polnih karakteristika (maljavost u predelu lica i promena glasa kod dečaka, a kod devojčica pojava prve menstruacije i razvoj dojki).

Određivanje biološke starosti ima veliki značaj pri selekciji, kao i formiranju grupa koje sprovode isti režim treninga. Imajući u vidu da su moguće velike razlike između biološkog i hronološkog uzrasta, pojava ekstrema, nedovoljno ili preterano razvijenog pojedinca u grupi daće velike negativne efekte.

selekcija dece

Tokom normalnog rasta i razvoja ljudskog organizma, počev od 3 godine dete ostvaruje određeni procenat konačne visine. U pubertetu se često ostvari veći rast od očekivanog. Selekcija dece za određeni sport, vrši se tako što želimo da selektujemo decu koja će biti viša od 180 cm, to je posebno bitno za skakače i košarkaše, takva deca treba već sa 1o godina da poseduju visinu od 150 cm.

U prvom slučaju, nivo opterećenja biće prevelik (prelazak u anaerobni režim rada) rizik od povreda lokomotornog aparata raste (nedovoljno razvijen koštano-zglobni sistem), što sve daje negativne efekte i na psihološkom stanju, jer se razvija osećaj manje vrednosti (inferiornosti).

U drugom slučaju, stvara se lažni osećaj superiornosti koji je relativan. Vremenom, kako ostala deca dostižu njegov biološki uzrast, razlike u fizičkim svojstvima se dramatično gube. Novonastala situacija kod deteta koje je prevremeno postalo adolescent, može da izazove osećaj zaostajanja u razvoju.

Iz gore navedenih razloga decu uvek treba grupisati prema biološkoj, a ne hronološkoj starosti.

Selekcija dece u mlađem uzrastu?

Visina tela je najuočljiviji pokazatelj razvoja deteta. Ona ne utiče bitno na brzinu kretanja, jer deca sa kraćim nogama prave veći broj koraka  (brže pomeraju noge). Selekcija dece u sportovima, gde skočnost čini bitno fizičko svojstvo ( skok u vis, odbojka, košarka, fudbal itd.) viša deca poseduju u startu određeni prednost. Ova prednost se ne odnosi na veću eksplozivnu snagu, već na prednost koju daje više postavljeno težište tela.

Poboljšanjem brzine koja se zapaža tokom daljeg razvoja sve do puberteta,odnosi se na sazrevanje neurofizioloških funkcija (poboljšanja koordinacije pokreta, sinhronizacija regrutovanja motornih jedinica itd.).

selekcija dece

U pubrtetu sa nastankom polne zrelosti povećava se dramatično lučenje hormona. Kod muškaraca dolazi do ispoljavanja anaboličkog efekta muških polnih hormona /testosterona, što rezultira u povećanju mišićne mase. To sve utiče na porast opšte snage, ili u slučaju razvijanja eksplozivne snage (zavisno od treninga) dovodi do porasta brzine.

Ovo sve objašnjava zašto su dečaci sa 14 godina brži ako su viši rastom ( ranije su ušli u pubertet).

Selekcija dece u mlađem uzrastu se radi pažljivo, pa stoga mnogi treneri mlađih kategorija, pri pravljenju ekipe biraju adolescente tj. one koji su iz puberteta prešli u postpubertet,  a sve u cilju pravljenja što moćnije ekipe. Njihova ekipa poseduje veću biološku starost, što i nije najpošteniji način za postizanje uspeha. Kod starije dece ne postoji razlika između hronološke i biološke starosti, kao što je to slučaj kod dece do 14 godina. To je tako, jer su ovi stariji prošli pubertet, pa stoga ne postoje razlike. Ovi fenomeni nisu zastupljeni kod devojčica tokom puberteta, jer ženski polni hormon ne poseduje takav anabolički efekat kao što je to slučaj kod muškaraca.

Promene u kardiovaskularnom sistemu

Kako dete sazreva značajne promene se dešavaju i na kardiovaskularnom sistemu. Frekvenca rada srca u mirovanju, progresivno opada od 10 do 18 godine. U periodu od 18 do 20 godine života, pri maksimalnom fizičkom naporu, dostiže se i maksimalni mogući puls 220 udara u minuti, potom maksimalni puls opada proporcionalno sa godinama.

Sa smanjenjem pulsa uočava se porast krvnog pritiska. Ovaj porast se odnosi kako na sistolni, tako i na dijastolni pritisak. U ovom periodu se menja i aerobni kapacitet dece. Dokazano je da Vo2max zavisi više od hronološke starosti, nego od naslednih faktora.

Od čega zavisi aerobni kapacitet?

Aerobni kapacitet u pubertetu je veći kod muške dece, što se da objasniti većim brojem eritrocita i količinom hemoglobina. Ovaj nagli skok se dešava zahvaljujući testosteronu i njegovom anaboličkom dejstvu.

Bitan faktor koji utiče na porast aerobnog kapaciteta je značajni porast minutnog volumena srca koji se dešava u pubertetu. Međutim, interesantan je podatak da deca za istu relativnu potrošnju kiseonika, angažuju manji minutni volumen srca, što se može objasniti sledećim činjenicama:

  1.  deca poseduju efikasniji enzimski sistem mitohondrija
  2. deca poseduju relativno manju masu unutrašnjih organa (viscera) u odnosu na odrasle, što smanjuje bazalnu potrošnju kiseonika
  3. deca efikasnije odaju toplotu konvekcijom, kondukcijom i zračenjem jer poseduju veću potrošnju tela u odnosu na masu, za razliku od odraslih. Samim tim koža angažuje manje krvi  za potebe evaporacije.

Disajni volumeni rastu tokom čitavog perioda rasta i razvoja, bez obzira na pol, tako se nastavlja i tokom puberteta. Učestanost plućne ventilacije se konstantno smanjuje tokom ovog perioda kod oba pola. Merenje maksimalne frekvence disanja  tokom perioda razvoja su pokazala postepeni pad, to možemo shvatiti ekonomičnijim disanjem tokom života.

U pubertetu se kod dečaka povečava minutni volumen disanja. Kod dece pre i nakon puberteta ne postoji značajna razlika u količini ATP i kreatin fosfata CP u mišićnim ćelijama.

Deca pre puberteta poseduju veoma nisku aktivnost enzima fofruktokinaze (PFK), odgovornog za sinzezu mlečne kiseline. Deca nemogu da ostvar visok nivo laktata u krvi, što objašnjava mali anaerobni sistem kod dece, što ih primorava da se brzo adaptiraju na aerobni rad. Maksimalne vrednosti laktata u krvi izmerene kod dece do 6 godina starosti, nisu prelazile 7 mmol/l , a kod dece starosti 11 godina nisu prelazile vrednost od 10 mmol/l.

 

 

Read More

Trening nakon praznika

Najteži deo godine za sve vežbače je povratak u trening nakon božićnih praznika. Tokom decembra meseca, mnogi ljudi greše napuštajući plan fizičke aktivnosti i zdrave ishrane. To svakako nije strašno, jer jednom godišnje prekršiti u načinu ishrane, neće se posebno odraziti na vašu telesnu težinu. Ali to nije sasvim tačno, ukoliko izostanete sa treninga i nakon praznika, pa se to praznovanje produži u nedogled.

Na božić se povećava unos kalorične hrane i hrane sa visokim sadržajem šećera. Potrebno je ubaciti fizičku aktivnost kao balans svemu tome, da bi ste se pobrinuli za izgled svog tela.

Ne dozvolite da sedentarni način života, preuzme uticaj na vaš život

Planiranje obroka i treninga nakon praznika izvan kuće je onemogućeno, pogotovo tokom radnog vremena. Ni sami ne znate, kako jesti nakon praznika.

Stoga, vam je teže da se pridržavate pravilne ishrane. Pored toga, slabije se krećete slobodnim danima tokom vikenda. Dolaskom januara, mnogi nameravaju da se bave sportom i da povedu računa o svojoj ishrani. Poznato je da je fizička aktivnost ključni faktor zdravog života, ali problem je u tome što većina ljudi to obično rade sami, bez odlaska kod fitness trenera.

trening nakon praznika

Često se koriste čudotvorne dijete uz pomoć kojih očekujete da ćete drastično smršati i uz malo fizičke aktivnosti. Ljudi često započinju treninge samostalno i vode se sa time “što više to je bolje”, odnosno prelaze iz jedne krajnosti u drugu.

To dovodi do toga, da od celog dana provedenog na kauču dolaze do svakodnevnog treninga.

Obe ove stvari su potpuno pogrešne i mogu na brutalan način dovesti do povratnog efekta. Efekat svaga toga je “jo-jo efekt” tj. vraćanja telesne težine nakon određenog vremena.

Pored toga, takođe vrlo često se dešava da primetite da se niste dovoljno znojili na treningu.

Često vas to odvede u zabludu, da bi ste trebali više trenirati kako bi se dobro preznojili. Ovo je povezano sa frazama poput: ” Pa bilo je dobro na treningu, oznojila sam se!”.

Jako mi je žao, što ovo moram da vam kažem, ali ta misao nije u potpunosti tačna. U određenim prilikama postoji veza između većeg broja serija i većeg napretka. U velikoj većini slučajeva imamo tendenciju da premašimo količinu treninga, koje je naše telo sposobno da izdrži.

Trening nakon praznika – Počnite sa treningom nakon božića

Kvalitet treninga se ne meri količinom umora koji se izazove treningom, već kvalitet samog treninga i osećaj da klijent nije umoran nakon treninga. Naše telo ima prag koji se naziva “minimalni efektivni volumen”, a od kojeg ćete uz kvalitetan trening dovesti vaše telo do poboljšanja, izazivajuć  minimalan umor. Sa druge strane imamo još jedan prag koji se naziva ” maksimalna količina koja se može povratiti”, a to je maksimalna količina treninga koju naše telo može da podnese, bilo da se radi o jednom treningu ili o akumuliranom nedeljnom ili mesečnom nivou treniga.

Gde može nastati problem prilikom treninga?

Problem dolazi kada se trening ne nalazi između dva navedena praga, kada smo ispod zone “minimalno efikasnog podsticaja”, to će rezultirati da trening nije dovoljno jak i da ćete ostvariti minimalan ili nikakav efekat treningom. Suprotno tome, ako naš trening premaši onu ” maksimalnu količinu inteziteta od koje se naše telo može oporaviti, takav prekomerni umor će doprineti tome da se telo neće pravilno oporaviti između 2 ili više treninga.

U svakom slučaju najpametnije je da angažujete personalnog trenera, koji će vam pomoći u pogledu treninga i pravilne ishrane kako bi mogli da ostvarite zamišljene rezultate. Personalni trening sa stalnim nadzorom trenera prilagođen vama je pravo rešenje za svakoga. Ne razmišljajte 2 puta: ” Trenutak je baš sada”.

 

Read More

Razvoj dece i faktori koji utiču na razvoj

Razvoj dece i rast u visinu direktno je zavistan od rasta koštanog sistema, posebno kičmenog stuba i kostiju nogu. Pošto se izduživanje kostiju odvija u epifizarnim hrskavicama (zone rasta), okoštavanjem ovih mesta završava se rast, ali ne i ukupan razvoj organizma koji se okončava tek po navršenoj 24 godini života.

Čovek svoj razvoj započinje odmah nakon oplodnje jajne ćelije od strane spermatozoida u utrobi majke (intrauterini život). Zametak (embrion) tokom prva 3 meseca života prolazi kroz fazu formiranja organa (organogeneza). Taj period je kritičan jer neki lekovi, kao i neke virusne infekcije majke ( posebno rubeola), mogu da poremete organogenezu i da izazovu nakaznost (teratogeno dejstvo).

Ljudski zametak se nakon 3 meseca starosti naziva plod ili fetus. U ovom periodu pošto su već formirani organi, dolazi do intezivnog rasta, tako da fetus do momenta rođenja naraste i do 30 puta. Pri rođenju, novorođenče (naziv za prvi mesec života) je dugo oko 50 cm i teško  3 do 3,5 kg. Novorođeno dete do navršene prve godine života naziva se odojče. U tom periodu dolazi do intezivnog rasta i razvoja. U daljem toku rasta do navršene 16 -18 godine dete poraste 3 do 3,5 puta, a masa mu se uveća za 20 puta.U nekim slučajevima visina može da se poveća i do 4 puta, a masa i do 30 puta.

Razvoj dece i zakonitosti rasta i razvoja

Dete nije mali čovek, ono poseduje anatomske i fiziološke osobenosti koje mogu biti kvalitativne. Kvalitativne promene se odigravaju prema sledećim zakonitostima:

  • rast deteta se ne odvija linearno
  • intezitet rasta pojedinih organa nije isti

Razvoj dece – Nelinearni rast deteta

Razvoj dece prolazi kroz faze debljanja i faze istezanja. Ovo doba se deli na 4 faze:

  • Prva faza ubrzanog rasta od 1 do 3 godine
  • Prva faza usporenog rasta od 3 do 11 godina
  • Druga faza ubrzanog rasta od 11 do 14 godina za devojčice i 13 do 16 za dečake
  • Druga faza usporenog rasta od 14 do 17 godina za devojčice i 16 do 19 za dečake

Rast u visinu direktno je zavistan od rasta koštanog sistema, posebno kičmenog stuba i kostiju nogu. Pošto se izduživanje kostiju odvija u epifizarnim hrskavicama (zone rasta), okoštavanjem ovih mesta završava se rast, ali ne i ukupan razvoj dece koji se okončava tek po navršenoj 24 godini života. Prirast u rastu najveći je tokom prve godine života, potom opada do puberteta, nakon čega se opet beleži skok.

razvoj deteta

rast deteta je uslovljen određenim faktorima

Rast u širinu  utiče veoma značajno na porast telesne mase i samo delimično zavisi od rasta koštanog sistema, kao što su rebarni lukovi i karlica. Bitan uticaj na rast u širinu ostvaruje se preko rasta organa koji pripadaju nervnom sistemu (mozak), respiratornom  sistemu (pluća), kardiovaskularnom sistemu (srce), digestivnom sistemu (želudac i creva), kao i samim mišićima. Mada nasleđe, kao i u slučaju rasta u visinu, igra određenu ulogu, ovde značajan uticaj ostvaruju spoljni činioci (fizička aktivnost, obilna isshrana itd.).

Prirast telesne mase je najveći u prvoj godini života, da bi se postepeno smanjivao. Novi skok se beleži u periodu puberteta, kada godišnji prirast može da bude isto tako veliki  kao u prvoj godini života.

Nejednak rast pojedinih organa

Kostur čoveka raste do 15 – 16 godina, maksimalno do 20 godina života. Do polaska u školu ostvari se 2/3 maksimalnog rasta. Glava novorođenčeta je neproporcionalno velika u odnosu na telo i iznosi 1/4 dužine tela. Kasnije brže rastu kičma i ekstremiteti, tako da sa 20 godina života dužina glave iznosi samo 1/8 dužine tela.

Rast lobanje u visinu i širinu determinisan je rastom mozga. Mozak je u prvoj godini života težak oko 1500 grama, da bi do 20 godine usporeno rastao i uvećao se još samo 100 do 200 grama.

Rast u širinu deteta zavisi od rasta unutrašnjih organa. Pored endogenih faktora (nasleđe), veoma važnu ulogu igraju i egzogeni faktori (bavljenje sportom) koje povećava širinu grudnog koša, ramenog pojasa itd.

Kvalitativne promene (razvoj) odnose se na promene vrste ćelije i funkcije pojedinih tkiva. Tkivo je grupa ćelija koje vrše istu funkciju. Ove promene zahtevaju skoro sva tkiva.

Mozak vremenom smanjuje broj ćelija, ali se ostvaruje veća plastičnost ( broj sinapsi, sinteza novih belančevina itd.).

Kostur embriona se sastoji od hrskavičavog tkiva, da bi definitivno okončao tek sa 2o godina života. Starenjem kosti gube elastična vlakna te postaju krte i lako lomnjive.

Mišići novorođenčeta čine oko 25% telesne mase, da bi kod odraslih ovaj procenat iznosio i preko 40%. Sa starenjem procenat vode u mišićima se smanjuje.

Čovek je biće koje veoma sporo sazreva  (ima veoma dugu mladost). Period da se postigne faza razvoja kada dete može samo da vodi brigu o sebi, više od 10 puta je duži nego kod životinja. I svoju polnu zrelost čovek ostvaruje znatno sporije od životinja.

Faktori rasta koji utiču na razvoj dece

Faktori rasta se mogu podeliti na unutrašnje endogene i spoljašnje egzogene.

 

Endogeni faktori rasta

U unutašnje ili endogene faktore spadaju: nasleđe, pol i rasa.

Nasleđe igra bitnu ulogu za rast i razvoj dece. Danas se zna da je jedna vrsta gena odgovorna za brzinu rasta, a druga za konačnu visinu čoveka. Ispitivanja jednojajčanih monozigotnih blizanaca su pokazala da oni poseduju isti procenat belih i crvenih vlakana u mišićima. kao i sličnu maksimalnu potrošnju kiseonika VO2max. Nasledni faktori određuju i funkciju endokrinih žlezda, čiji je normalni rad neophodan za pravilan rast i razvoj dece.

Tokom intrauterinog načina života rast snažno podstiču hormoni gušterače (pankeras) i nadbubrežne žlezde. Tokom prve godine tu funkciju preuzima grudna žlezda (timus), a do treće godine štitna (tireoidna) žlezda . Do puberteta hormoni hipofize (posebno hormon rasta somatotropin) podstiču rast, da bi u pubertetu polne žlezde svojim anaboličkim dejstvom ubrzale rast i razvoj.

Ugradnju proteina anablizam snažno podstiču, kako muški polni hormon testosteron, tako i ženski polni hormon estrogen.

Razgradnju belančevina katabolizam podstiču hormoni kore nadbubrega, glukokortikoidi kortizol, Ovi hormoni regulišu glukoneogenezu – pretvaraju masti i belančevine u glukozu i na taj način usporavaju rast.

Pol igra važnu ulogu za rast i razvoj dece. Ova uloga vezana je za funkciju endokrinih žlezda.

Devojčice ranije ulaze u pubertet i stoga ranije završavaju rast. Sinovi nasleđuju glavne antropološke osobine oca, a kćerke majke.

Egzogeni faktori rasta

U spoljne ili egzogene faktore rasta i razvoja dece spadaju klima, godišnje doba, ishrana, bolesti, fizički rad i psihosocijalni faktori.

  • Klimatski faktori ne utiču bitno na rast i razvoj deteta. Uočene razlike su verovatno posledica uticaja ishrane.
  • Godišnje doba utiče značajno na rast i razvoj dece. U proleće deca brže rastu, a tokom zime značajno se povećava telesna masa deteta. Ove promene mogu takođe biti posledica nedovoljne fizičke aktivnosti i nepravilnog načina ishrane.
  • Ishrana ima presudan značaj na rast i razvoj deteta.
  • Ratovi i druge katastrofe dovode do fenomena retardacije (zaostajanja u razvoju), posebno za ovaj problem se vezuje nedostatak mleka belančevina i kalcijuma. Ove promene nisu nepovratne ireverzibilne. Pravilnom ishranom deca mogu da nadoknade ovaj nedostatak u roku od 2 do 3 godine.
  • Unos vitamina – Tokom rasta i razvoja posebno su značajni vitamini, naročito D i C vitami. Kinezi kao narod koji unosi malo belančevina veoma su niskog rasta, nasuprot tome Crnogorci i Hercegovci koji su se hranili životinjskom hranom spadaju u najviše ljude na svetu.
  • Dečije bolesti koje deca imaju tokom odrastanja ne utiču bitno na rast i razvoj. Međutim, hronične bolesti kao što je tuberkuloza mogu da uspore rast i razvoj dece.
  • Fizička aktivnost umerenog inteziteta do 50% VO2max podstiče rast i razvoj organizma.
  • Naporan fizički rad povezan je sa ranim ustajanjem i nedovoljnim spavanjem, takođe usporava rast (skraćuje se REM faza spavanja u kojoj se luči dosta hormona rasta).
  • Socio-ekonomski uslovi – Takođe, dokazano je da deca koja žive u boljim uslovima su naprednija od dece koja žive u lošim socio-ekonomskim uslovima.
  • Bavljenje sportom u pubertetu podstiče lučenje hormona rasta (brži rast), ali ne utiče na konačnu visinu deteta. Ona je genetski determinisana.

 

Sport za pravilan razvoj dece

Deca do puberteta treba da fizički rad ostvaruju kroz igru. Fizički aktivna deca nisu debela i pravilnije se razvijaju i rastu.  Povedite računa o pravilnom unosu hrane kojom se osigurava dovoljan unos proteina, vitamina, minerala da bi deci obezebdili sve neophodne nutrijente za razvoj, dok višak ugljenih hidrata unetih tokom dana, deca sagorevaju tokom igranja napolju.

Sport (određeni sport) u stanju je da dovede do specifičnih promena u razvoju, kod plivača bolje se razvija grudni koš i  rameni pojas, kod tenisera se zadebljavaju kosti opterećene ruke, kod akletičara su razvijene noge, a kod gimnastičara gibkost tela.

Psiho socijalni faktori tj. uslovi u kojima dete odrasta imaju često presudan značaj za rast i razvoj dece. Tu spadaju uslovi stanovanja: higijena, vlaga, odnosi među roditeljima, ukupan društveni milje itd. Povoljan porodični, skolski i društveni milje utiče na razvoj radnih navika, razvija ljubav prema sportu, formira tzv. sportski duh i time olakšava rad trenerima posebno pri formiranju vrhunskih sportista.

Psihički stres utiče negativno na rast i razvoj dece, jer deluje na lučenje hormona hipofize, što dovodi do smanjenja lučenja hormona rasta. Sa druge strane stres povećava lučenje adrenokortiko-tropnog hormona ACTH koji stimuliše lučenje kortizola – hormon katabolizma.

Read More

Fitness i podela fitnesa u oblasti sporta

Fitness je termin koji se pominje u sportu i  svakodnevno se koristi u govoru ljudi. Iako, ima svoju primenu mnogi nisu upoznati sa značenjem ove reči. Fitness bi mogao da objasnim kao: “prilagođenost organizma na određenu fizičku aktivnost”. Ako bi u kontekstu probao da opišem fitness, onda bi to bilo pogodnost, sposobnost tela da obavlja neku fizičku radnju.

Značaj fizičke kulture i fitnesa u novijem dobu

Značaj fizičke kulture u novijem periodu postaje neizostavan faktor. Fitness kao sastavni deo toga, usredsredio se da osmisli savremene programe i pokrete, shodne potrebama svakog čoveka. Svi pokreti fizičke kulture zasnovani su da čovek bude zdrav, sposoban, da se kreće bez poteškoća i da lepo izgleda.

Fitness možete shvatiti kao potrebu, jer će vam  pružiti sposobnost za izvođenje fizičke aktivnosti umerenog do jačeg inteziteta, bez nepotrebnog zamora. Zatim, pruža vam sposobnost održavanja snage i kondicionog kapaciteta tokom života. Rekreativci sve više koriste fitness u funkciji zdravlja i iz preventivnih razloga.

Svako ko se bavi fitnesom umanjuje šanse za određene vrste bolesti, koje su deo savremenog načina života, lakše se kreće i obavlja svakodnevne aktivnosti sa više energije.

Šta je fitness?

Fitness predstavlja dobro razvijene fizičke sposobnosti koje čoveku obezbeđuju optimalnu prilagođenost u uslovima savremenog života. Fitnes u širem smislu predstavlja fizičku pripremu, odnosno kontinuiran proces pravilno izabranog, doziranog vežbanja u cilju popravljanja nivoa fizičkih sposobnosti, a sve to u funkciji zdravlja, fizičkog izgleda, raspoloženja.

Ukoliko želite da vodite zdrav, aktivan stil života, koji pored dozirane fizičke aktivnosti, podrazumeva i uravnotežen odnos vežbanja, odmora i svakodnevnih porodičnih i drugih obaveza, onda je fitness za vas.

Šta je wellness?

Sigurno je svako od vas čuo za termin wellness. To je još opštiji pojam koji označava sve ukupno ljudsko blagostanje kome svaki čovek teži, a u čijem ostvarenju fitness ima veoma važnu ulogu.

Wellness pored vežbanja u većoj ili manjoj meri uključuje i upotrebu sledećih procedura koje mogu imati blagotvoran uticaj na čoveka. Wellness nudi usluge: saune, masaža, hidromasaža, solarijuma i razne druge ugođaje kako bi se svaki čovek osećao posebno. Wellness možemo posmatrati kao postizanje punog emocionalnog blagostanja u uslovima koje vam nudi wellness centar.

Ako fitnes posmatramo kao proces vežbanja u cilju usavršavanja fizičkih sposobnosti, možemo reći da se taj proces vežbanja odvija u okviru određenih programa vežbanja koje zovemo fitnes programi.

Podela fitness programa

Klasifikaciju fitness programa možemo vršiti na osnovu više različitih kriterijuma i na taj nečin dobiti više različitih podela. Ove podele su uslovne i relativne, ali ipak u određenoj meri pomažu u shvatanju područja fitnesa.

U okviru svake podele najćešće postoje neke dalje podele. Pomenuću neke od mogućih podela.

Podela fitnes-a prema polu vežbača

Fitness programe delimo na one koju su pretežno namenjeni ženskom polu, pa tako imamo programe koji su namenjeni muškom polu.

Podela fitness-a prema uzrastu vežbača

Fitness programe delimo na one koji su prilagođeni uzrastu dece, mladih,odraslih, osoba trećeg doba.

Podela fitness-a prema specifičnim potrebama vežbača

Fitness programi mogu biti prilagođeni trudnicama, gojaznim osobama, osobama sa različitim telesnim deformitetima ili drugim zdravstvenim problemima.

Podela fitness-a prema upotrebi sprava i rekvizita

Fitness programe delimo na one u kojima se sprave i rekviziti uglavnom ne koriste; programe u kojima se koriste različiti rekviziti; programe u kojima se koriste sprave različite namene.

Podela fitness-a prema mestu izvođenja

Fitness programe delimo na programe koji se izvode pretežno na otvorenom i programe koji se izvode pretežno u zatvorenom prostoru.

Podela fitness-a prema upotrebi muzike

Postoje fitness programi u kojima je muzika sastavni, neizostavni deo programa kojim se određuje ritam i tempo, a time i intenzitet vežbanja. Postoje i programi u kojima muzika ima prateću ulogu i programi se mogu realizovati i bez nje.

Prema primarnom efektu koji se postiže vežbanjem

Fitness programi mogu biti usmereni prevashodno na razvoj aerobne izdržljivosti, snage ili pokretljivosti. Oni koji se bave sportom pretenduju na to da u optimalnoj meri utiču na sve tri nabrojane fizičke sposobnosti. Ovo je i najvažniji kriterijum kod analize različitih fitnes programa, o čemu će kasnije biti više reči.

Prema broju vežbača

Fitness programe možemo podeliti na individualne (personalne) i grupne.

Individualni fitness trening

Termin personalni fitness se još uvek relativno retko sreće u svakodnevnom životu. Međutim u ponudi svih boljih fitness centara, od pre desetak godina se nalaze i individualni časovi sa personalnim fitness trenerom (instruktorom). Ovi časovi se u žargonu nazivaju „jedan na jedan“, što znači da jedan fitness trener vodi čas jednom vežbaču. Broj ovakvih časova, odnosno vežbača koji vežbaju na ovaj način u fitness centrima kod nas se poslednjih godina konstantno povećava. Prednost ovakvog načina vežbanja je potpuno individualan pristup vežbaču, odnosno prilagođavanje svih varijabli procesa fizičke pripreme individualnim potrebama vežbača – klijenta.

fitness trener

Individualni trening sa trenerom

Ipak, pod personalnim fitnesom možemo da podrazumevamo isve programe i časove, koje vežbači izvode individualno bez neposrednog stručnog nadzora, tu mislim na stručnjake “samozvane trenere” koji nisu stručni treneri. Ovo se najčešće dešava kad čas drže nedovoljno edukovane osobe (instruktori ili samozvani instruktori – a ne treneri) koji često drže čas onako kako su napamet naučili i ne znaju da iskoriste prednost individualnog rada, odnosno da prilagode sve varijable pojedinačnog časa osobi koja je prisutna, kako bi podigli kvalitet časa na viši nivo.

Časovi personalnog fitnesa mogu da se odvijaju u fitnes centrima (u sva tri prostorna dela: teretana, kardio deo ili deo sa strunjačama i sitnim rekvizitima, gde se najčašće dešavaju i grupno vođeni programi. Takođe, mogu da se održavaju i na otvorenom (najčešće javne, zelene površine: parkovi, trim staze i trim parkovi, staze zdravlja, biciklističke staze, kupališta itd.

Grupno vođeni treninzi

Sa druge strane u oblasti fitnesa se u novije vreme sve češće koristi termin grupno vođeni fitnes programi. Pod tim terminom podrazumevaju se programi vežbanja različiti po svom sadržaju, nameni, upotrebi rekvizita i sprava, ali isti po aerobnom režimu rada i grupnom vođenju treninga, uz zvuke muzike. Za sve ove programe, možemo kod nas još uvek koristiti termin aerobik.
Ovakve programe „vodi“, odnosno časove neposredno realizuje trener (instruktor). Na časovima grupnog vežbanja vežba „grupa“ vežbača u istom terminu. Na ovim časovima se uglavnom primenjuje frontalni oblik rada, a mogućnost individualnog pristupa je tim manja, što je grupa veća.

grupni fitness

grupni program gde vežba više osoba u istom terminu

 

Kao što je već rečeno podelu na personalne i grupne programe fitnesa treba shvatiti uslovno. Ponekad iz organizacionih, finansijskih ili socijalnih razloga na času koji vodi personalni fitnes trener prisustvuje dvoje ili troje vežbača, ali taj čas i dalje u suštini ima karakteristike individualnog časa. Takođe moguće je da se nekad na času grupno vođenog fitnesa u nekom terminu pojavi samo jedan vežbač, ali se čas održava na skoro identičan način kao i da je prisutna grupa od desetak ili više vežbača.

Read More

Metabolizam i izgradnja mišića

Jedan od faktora koji pomaže u stvaranju različitih tipova tela je metabolizam. Neki ljudi prirodno sagorevaju više kalorija od drugih. Neka tela deluju prirodno energiju hrane pretvore u mišić ili masnoću, dok je drugi pretvaraju u gorivo za vežbanje. Međutim, kako se vaše telo menja, tako se menja i vaš metabolizam.

Telo je vrlo prilagodljivo. Doslovno hiljade raznih metaboličkih procesa koji se odvijaju sve vreme u telu imaju tendenciju promeniti funkcije u telu. Promene koje se dešavaju dolaze kao odgovor na zahteve koje im postavljate.  Pre svega mislim, na sposobnost tela da pretvara unos proteina u mišiće, ali i sposobnost tela da metabolizuje telesne masti radi dobijanja energije.

 ŠTA UTIČE NA METABOLIZAM?

Ako ste izuzetno vitki ili izuzetno debeli, trebalo bi da preduzmete mere predostrožnosti, da vam lekar proveri funkciju štitne žlezde. Štitna žlezda igra glavnu ulogu kada je u pitanju metabolizam. Kada je nedeaktivana (hipotireoza), onda telo teško sagoreva višak telesne masti, isto tako i kada je preaktivna (hipertireoza). Na takvo stanje organizma  stavljanje bilo koje dodatne telesne težine postaje gotovo nemoguće. Uvek sam protiv zloupotrebe štitne žlezde kao sredstva da se ubrza metabolizam.

Sečenje ili cutting (postizanje stanja visoke definicije) je pogubno za metabolizam kada su vaši nivoi štitne žlezde u granicama normale. Ovo je opasno na više načina, uključujući i rizik trajnog oštećenja svoje prirodne funkcije štitne žlezde.

EKTOMORFNI TRENING I NJEGOV METABOLIZAM

Prvi cilj ekstremnog ektomorfa je dobijanje na težini, po mogućnosti u obliku kvalitetne mišićne mase.

Takav tip tela, neće imati  snage i izdržljivosti za dugotrajne treninge. Utvrdiće se da se mišićna masa razvija vrlo sporo i da će često morati sebe da prisili da jede dovoljno hrane, kako bi osigurao kontinuirani rast.

Prema tome, za ektomorfa preporučujem:

  • Uključite puno pokreta snage za program koji stvara maksimalnu masu. Vaš program treba da teži ka velikoj težini i niskim brojem ponavljanja. Potrebno je raditi u seriji 6 do 8 ponavljanja, to je idealan opseg nakon pravilnog zagrevanja
  • Naučite da intenzivno trenirate i svaki set računajte. Na taj način možete računati da vaša vežbanja su relativno kratka i da uvek ostvaruju značajan napredak u razvoju. Možda je potrebno uraditi 14 do 16 serija u treningu  za određeni deo tela, a ne 16 do 20. Obavezno se odmorite dovoljno između radnih serija i dajte sebi dovoljno vremena za oporavak između treninga.
  • Pazite na ishranu i na vaš metabolizam; unesite više kalorija nego što ste planirali da vam je potrebno. Ukoliko je potrebno, upotrebite napitke za povećanje telesne težine i proteine kao dodatak vašem unosu hrane.
  • Zapamtite, pokušavate energiju iz hrane pretvoriti u masu. Samo pazite da to ne učinite sagorevajući previše energije prekomernim količinama drugih aktivnosti: aerobics, trčanje, plivanje i drugi sportovi.
  • Neke kardio vežbe su i poželjne i neophodne za dobro zdravlje.  Ne bi trebali trošiti veliku količinu energije na obavljanje sporednih poslova, jer imaćete više štete nego koristi. To će se svakako odraziti na vaš napredak i imaćete veći problem prilikom izgradnje mišića dok ste u teretani.

TRENING MEZOMORFA I NJEGOV METABOLIZAM

Mezomorfu će biti relativno lako izgraditi mišićnu masu, ali moraće sigurno da u svoj program uključi dovoljno različitih vežbi. Pototrebno je mišiće razvijati proporcionalno i dobro ih oblikovati, a ne samo da budu gusti i glomazni.

Stoga, za mezomorfa preporučujem:

  • Izvoditi vežbe za detalje i raditi izolacione vežbe, zajedno sa osnovnim vežbama za masu i snagu. Ovaj tip tela lako gradi mišiće, pa može početi sa radom na obliku i definisanju mišića od samog početka.
  • Mezomorf tako lako dobija mišiće, da ne mora mnogo da brine o potrošnji energije ili pretreniranosti. Standardni trening od 16 do 20 serija po određenoj mišićnoj particiji je sasvim poželjan. Možete trenirati sa menje odrmora između setova, taman koliko vam je potrebno da se odmorite.
  • Ovakav tip tela potrebno je da praktikuje uravnoteženu ishranu sa puno proteina. Koristite hranu koja održava nivo kalorija na telesnoj težini od 10 do 15 kg tokom cele godine. Ne treba raditi bulk i povećavati težinu u toku godine za 30 do 40 kg. U tom slučaju kasnije ćete morati svu beskorisnu težinu da skidate i samo pravite sebi dodatni posao.

EDOMORFNI TRENING I NEGOV METABOLIZAM

Generalno, endomorf neće imati previše poteškoća u izgradnji mišića. Potrebno je da bude oprezan prilikom sastavljanja dijete, kako se ne bi ugojio.

Stoga, za endomorf preporučujem popraviti:

  • Potrebno je raditi trening sa velikim brojem ponavljanja ne niži od 10- do 12 ponavljanja. Trening raditi sa vrlo kratkim periodima odmora, kako bi telo sagorelo onoliko masti koliko je potrebno. Radeći nekoliko dodatnih serija od nekoliko dodatnih vežbi, pomoći će vam da postanete vitki i doprineće bržem mršavljenju.
  • Potrebne su i dodatne aerobne vežbe kao što su vožnja biciklom, trčanje ili neke druge aktivnost koje troše kalorije. Trening u teretani sagoreva kalorije, ali ne toliko kao kardio vežbe koje se rade neprekidno 30 do 45 minuta.
  • Potrebno je praktikovati niskokaloričnu dijetu koja sadrži neophodnu nutritivnu ravnotežu. Ne treba držati makronutrijente na nula ili ništa. Potrebno je unositi minimalne količina proteina, ugljenih hidrata i masti sa dodacima vitamina i minerala. Ovakvim pristupom bićete sigurni da  telo ne lišavate nikakvih osnovnih hranljivih sastojaka.

ISPITIVANJE SASTAVA TELA

Priroda nam je dala određeni tip tela, koji se može promeniti vremenom. To će se dogoditi ukoliko dodamo više mišića na telu ili smanjimo procenat masti. Na taj način menja se sastav vašeg tela. Često je teško pratiti ovaj razvoj događaja, jer se sastav vašeg tela može prilično promeniti treningom.

Ogledalo, vaga i kaliper su korisni načini za proveru procenta masti, ali ponekad vam ne govore dovoljno.

metabolizam u izgradnji mišića

merenje obima mišića i procenta masti

Najbolji način za praćenje ovih fizičkih promena je nekim oblikom ispitivanja telesne građe. Ovakvi testovi su dobar pokazatelj procenta mišića u vašem telu i koliko imate procenta masti u telu. Oni će vam pomoći da pratite svoj napredak dok dobijate mišiće, a gubite masnoću.

Najčešći tipovi ispitivanja telesne građe su:

testiranje nabora na koži. Kaliper se koristi za stezanje nabora kože na različitim delovima vašeg tela.  Ova metoda  ukazuje na količinu masti ispod kože i pomoću toga je moguće izračunati telesnu kompoziciju.
ispitivanje emersionom vodom. Test se izvodi nakon što se određena osoba  izmeri iz vode, a zatim u vodi. Određena merenja poput zaostalog kapaciteta pluća se uzimaju u obzir. Brojevi se primenjuju na formulu za određivanje odnosa masti, koji se odnose na telesnu masu. Telesna masa se sastoji od mišića, kostiju i unutrašnjih organa.
ispitivanje električne impedanse. Kroz telo prolazi struja niskog napona. Budući da masnoća, mišići i voda stvaraju različite količine otpora električnoj energiji struje, količina otpora na koji se nailazi omogućava izračunavanje telesnog sastava.

Merenje telesnog sastava korisno je za utvrđivanje pravog pristupa kod sastavljanja dijete ili bilo kakve promene pristupa u treningu. Dolaskom novih tehnologija merenje napretka je lakše, ali uvek treba da se oslonite na subjektivni osećaj. Ukoliko vam se dogodi da na merenju imate 12% masti , a za 2 nedelje 9%, možete biti sigurni da ste krenuli u dobrom pravcu. Sve to uzimamo u obzir pod pretpostavkom da su rezultati koje ste dobili  sprovedeni na istom testu.

 

Read More

Aerobna izdržljivost u sportu

Oduvek sam verovao da je aerobna izdržljivost gotovo jednako važna ukoliko vežbate u teretani, baš kao i mišićna izdržljivost.

Postoje dve fundamentalno različite vrste izdržljivosti:

  • mišićna izdržljivost
  • kardio-vaskularna izdržljivost

Mišićna izdržljivost je sposobnost mišića da se iznova i iznova angažuje u toku vežbanja. Na taj način se regrutuje maksimalan broj vlakana prilikom vežbanja. Tokom izvođenja čučnja umarate mišićna vlakna nogu, toliko brzo da ako želite da prođete kroz čitav set, trebaju vam mišićna vlakna koja se brzo oporavljaju. Pri tome, morate biti u mogućnosti da angažujete mnogo dodatnih vlakana tokom seta.

Kardiovaskularna izdržljivost ili aerobna izdržljivost je sposobnost srca, pluća i cirkulatornog sistema da isporučuje kiseonik u mišiće, kako bi podstakli dalje vežbanje, ubrzali transport laktata kroz krvotok i brže transportovali otpadne materije  (mlečnu kiselinu) koja se stvara nagomilavanjem laktata koji nemogu dovoljnom brzinom da prođu.

Iako su ova dva aspekta izdržljivosti različita, oni su na neki način i povezani. Ono što je dobro imati u treningu je razvijen kardiovaskularni kapacitet. Kada koristite mišiće u naporu, ukoliko nemate kardiovaskularni kapacitet, nećete dugo izdržati i ponestaće vam snage u vežbanju.

Kako da povećate sposobnost izdržljivosti u treningu?

Skoro svi razumeju da se kardiovaskularni kapacitet povećava izvođenje treninga sa velikim brojem aerobnih vežbi. To je vežbanje zbog kojeg teško dišete, uzrokuje da vam srce ubrzava i da vam je potrebno dosta vremena da vam se srčana frekvenca vrati u normalu.

  • Povećajte sposobnost pluća da uzimaju kiseonik iz vazduha i prenose ga u krvotok
  • Povećajte kapacitet svog srca da pumpa velike količine krvi krz krvotok i mišiće
  • Povećati broj i veličinu kapilara koji dovode krv do određenih mišića
  • Povećati kapacitet kardiovaskularnog sistema za transportovanje mlečne kiseline u krvotoku  (mlečna kiselina izaziva osećaj sagorevanja u mišićima tokom intezivnog vežbanja)

Mišićnu izdržljivost možete povećati izvođenjem relativno velikog volumena mišićne kontrakcije. Kada izvodite ovakav trening možete:

  • povećati veličinu i broj kapilara do specifičnih mišića koji se naprežu
  • povećati sposobnosti mišića da skladišti glikogen (ugljene hidrate), koji su neophodni za stvaranje energije za mišićne kontrakcije
  • povećati masu mitohondrija mišića koje stvaraju supstance poput ATP iz glikogena, koje se kasnije koriste za podsticanje mišićne kontrakcije
  • povećati razvoj vrste mišićnih vlakana koja su uglavnom uključena u toku vežbanja

Ukoliko ne znate, postoje 2 vrste mišićnih vlakana (kao i mnoštvo srednjih, između vrsta vlakana)

  • Bela, brzo trzajuća vlakna. To su anaerobna energetska vlakna koja se jako teško angažuju u kratkom periodu. Ona imaju izdržljivost i relativno dug period oporavka.
  • Crvena vlakna, sporo trzajuća vlakna. To su za 20% slabija vlakna sa sporim trzajem i nisu toliko snažna kao bela vlakna, ali su aerobna i mogu nastaviti da se angažuju duži vremenski period i obezbeđuju mišićima dovoljnu količinu kiseonika.

Zašto je bitna aerobna izdržljivost i zašto je treba razvijati?

U toku vežbanja sa tegovima, takav trening se oslanja na veći obim setova i ponavljanja, a ima i neke kardiovaskularne koristi koja takođe dovodi do bolesti povećane mišićne izdržljivosti.

Svi koji vežbaju dugo sa tegovima imaju tendenciju da treniraju ravnomernim tempom ispod praga kardiovaskularne insuficijencije, tj. treniraju najbrže što mogu bez preopterećenja sposobnosti tela da mišićima obezbedi kiseonik.

Ovo ih automatski ne čini dobrim u aktivnostima izdržljivosti, poput trčanja ili vožnje bicikla, ali ih održava u prilično dobroj kardiovaskularnoj formi. Najbolje bi bilo da se bavite sa obe specifičnosti fizičke adaptacije.

aerobna izdržljivost

kardio trening razvija aerobnu izdržljivost

Da bi ste poboljšali svoju sposobnost trčanja, vi morate trenirati vožnju bicikle ili trčanje na kardio traci.

Naporan trening dovodi do nakupljanja mlečne kiseline u mišićima koji se koriste – otpadni proizvod procesa koji proizvodi energija za mišićno stezanje. Ako  srece, pluća i cirkulatorni sistem su u mogućnosti da obezbede dovoljno kiseonika u tom području, mlečna kiselina će se preraditi  u telu u novi izvor energije. Ako telu ne obezbedimo dovoljno kiseonika to će sprečiti mišić da pravi nove kontrakcije, što dovodi do totalnog mišićnog otkaza.

Uvek savetujem klijente da trče nekoliko kilometara dnevno da bih razvili svoj aerobni kapacitet. Neki ipak smatraju da im trčanje ne odgovara ili im uzrokuje određene probleme u nogama i zglobovima, pa traže druge načine razvoja kardiovaskularne kondicije. Uglavnom se to zasniva na korišćenju traka za trčanje, stepera, pokretnih stepenica i druge vrste aerobne opreme. Činjenica je da što više razvijete aerobnu izdržljivost to će više uticati na pravilan rad vašeg srca, pluća i cirkulatornog sistema, a to će uticati da trenirate bolje u teretani i više napredujete u razvoju mišića.

 

 

Read More

Trening sa opterećenjem za izgradnju tela

Bilo koji pokret da izvodite, bilo koji trening sa opterećenjem  da radite za izgradnju tela, da li podižete opterećenje iznad glave, hodate ili jednostavno dišete, sve je to rezultat složene kombinacije kontrakcija mišića.

Svi kada vide mišićavo telo, prvo sebi postave pitanje: “Da li su njihovi mišići jaki ili su samo za pokazivanje”.

Odgovor na ovo pitanje je, da neki bodibilderi deluju jako, ili je to pre sredstvo za pokazivanje. Sportisti koji se najviše bave krajnjom snagom su powerlifteri. Bodybilding je sport koji se ocenjuje prema težini takmičara  i količini mišića koju poseduje, pre svega u estetskom smislu. Postoje 2 vrste priznatog takmičenja u dizanju tegova:

  • olimpijsko dizanje, koje je zasnovano na trzanju opterećenja
  • powerlifitng koji je zasnovan na 3 discipline mrtvo dizanje, bendžpress i čučanj.

U današnje vreme dosta ljudi trenira u teretanama sa ciljem da imaju uravnotežen razvoj snage i svake mišićne grupe pojedinačno. Vežbači u teretanama rade sa znatno nižim opsegom ponavljanja.

Činjenica je da u bilo kojem sportu, ili bilo kojoj oblasti života, određeni ljudi imaju više talenta od drugih. Tako i u bodybildingu određeni ljudi su stvoreni za to, imaju pravu vrstu genetike. Nije moguće treningom promeniti svoj skeletni tip ili proporcije (iako izgradite čvrstoću kostiju i veličinu mišića). Treba da znate da mrežni potencijal koji posedujete nije uvek očigledan. Potrebno je trenirati nekoliko godina da bi ste shvatili kakav mrežni potencijal posedujete. Ponekad je potrebno prevazilaziti prepreke u životu, kako bi ste potpuno razvili svoj puni potencijal.

Samo upornost donosi željeni rezultat

I najdarovitiji sportista mora da nauči da uvek mora dovoljno da radi i posveti se treningu da bi sebe uzdigao na sam vrh. Neki ljudi kada započinju sa treningom i vežbanjem, nisu se isticali ni u jednom sportu u kojem su učestvovali, ali napornim radom i savladavanjem veština u treningu, na kraju su ostvarili svoj pun potencijal.

Kakva god bila vaša genetika, vrsta treninga koju radite je ono što utiče na tip mišićnog razvoja. Da bi lepo izgledali potrebno je stvoriti oblik mišića, a to se dešava kada trenirate svaki deo mišićne grupe pod svim mogućim uglovima. Na taj način stimulišete čitav mišić i pri tome je uključeno svako mišićno vlakno.

Mišići su izgrađeni od snopova vlakana i svaki put kada koristite mišić na malo drugačiji način, stimulišete različite kombinacije ovih snopova i na taj način se aktiviraju dodatna vlakna. Svako od nas ukoliko posećuje teretanu pokušava da postigne totalni razvoj svakog mišića u telu. Da bi mišići bili proporcionalni jedni drugima i da bi se postigla simetrija koja je estetski lepša, ovakav razvoj tela zahteva potpuno poznavanje tehnike. Potrebno je da razumete kako funkcioniše mišićno tkivo, kako trening sa opterećenjem utiče na telo i kakve tehnike dovode do određenih rezultata.

Kako funkcioniše trening sa opterećenjem u teretani

Bilo koji pokret da izvodite, bilo da podižete opterećenje iznad glave, hodate ili jednostavno dišete, sve je to rezultat složene kombinacije kontrakcija mišića. Sa druge strane delovanje pojedinačnih mišićnih vlakana je prilično jednostavno. Vlakno se kontrahuje kada se stimuliše, opušta kada stimulacija mišića prestaje. Kontrakcija celog mišića je rezultat stezanja mnogih sitnih, pojedinačnih mišićnih vlakana. Vlakna se angažuju po principu sve ili ništa. Ona će se angažovati uvek koliko mogu ili se uopšte ne angažuju. Nakon serije kontrakcije vlakno počinje da se umara i količina napora koju možete da uložite u vežbanje se smanjuje. Kada podignete maksimalnu količinu tereta jednom, koristite samo jedan deo ukupne količine vlakana u mišiću.

trening sa opterećenjem

vežbanje sa opterećenjem u teretani

 

Količina opterećenja koju možete da podignete zavisi od 3 stvari:

  • koliko vlakana možete da angažujete
  • koliko su pojedinačna vlakna jaka
  • vaša tehnika disanja

Kada napravite samo jedno ili dva ponavljanja dizanja opterećenja, vaše telo nikada nema pravu priliku angažovati sveža vlakna da zamene ono što je postalo slabo i umorno. Potrebno je da naučite da angažujete neobično veliki broj vlakana u jednom maksimalnom podizanju. Ovakav način treninga, stavlja u poziciju telo da se prilagođava i štiti, a to će doprineti da vlakna budu veća i deblja. Ovo se drugačije naziva hipertrofija vlakana. Bez obzira koliko vlakana angažovao vežbač u jednom maksimalnom dizanju, on i dalje koristi manje vlakana, nego što je koristio da je podizao manje težine i radio više ponavljanja.

Svako ko trenira mora naučiti da u telu možete stvoriti veće vizuelne promene, drugačijom vrstom treninga.

Obično svi svoje vežbanje zasnivaju na podizanju manje težine tegova i rade više ponavljanja i sve to dovodi do neuspeha. Nakon toga kratko odmaraju i nastavljaju da rade još serija, nekada možda  i čak 15 do 20 serija različitih vežbi za bilo koji deo tela.

Koliko je u toku treninga potrebno serija uraditi i koliko ponavljanja?

Trening sa opterećenjem je sistem treninga. Koliko je potrebno ponavljanja i serija uraditi u toku jednog treninga, bodibilderi su otkrili metodom pokušaja i grešaka. To nijedan stručnjak ne može sa sigurnošću da kaže. Kao opšte pravilo, najbolji način da se postigne maksimalni razvoj,  da se podiže mišićni volumen za oko 75% od vašeg maksimalnog kapaciteta za 1 ponavljanje, tj. maksimalno opterećenje koje možete podići u 1 ponavljanju.

Read More

Fitness trener u radu sa klijentom

Fitness trener trudi se da njegovi klijenti postižu bolje rezultate, sa manje povreda i trudi se da napravi trajne promene u njihovom načinu života.

Šta sve poseduje fitness trener?

  • Fitness trener razume dovoljno o ljudskom telu da bi se postigao rezultat. Zna da odredi nivo stresa koji pomaže klijentu da izgubi masnoću, poveća snagu ili da učini nešto drugo što je važno za klijenta.
  • Fitness trener razume razliku između onogo što klijent želi i stvarnih potreba klijenta.
  • Fitness trener je sposoban da identifikuje osnovne probleme koji sprečavaju klijenta da postigne svoje ciljeve. Sposoban je da reši te iste probleme.

Najbolji fitness treneri rade na 3 važna načina.

Recite više govoreći manje

U radu sa klijentom nikada nisam propustio šansu da ga pohvalim ukoliko nešto pravilno izvede, ili ih motivišem određenim motivacionim govorom. Ukoliko je potrebno objasnim nedoumicu u vezi ishrane ili neke fiziološke reakcije.

Nekim klijentima je potreban dodatni izvor inspiracije da bi bili efikasniji u treningu. Neki od klijenata žele da saznaju kako funkcioniše ljudsko telo i kako mogu kontrolisati neke procese u organizmu.

Opet dosta njih želi da sazna o tome zašto se vežba izvodi u jednom, a ne u drugom smeru.

Češće je odgovor bio zabuna. U tom trenutku imao sam dosta praznih pogleda, ali nakon detaljnog objašnjenja o nauci vežbanja, video sam bistre oči i puna srca svojih klijenata.

A onda sam primenio nešto drugo, prestao sam da pričam i klijenti su obraćali pažnju. Očekivali su da ću nešto da kažem, i što sam duže odlagao da nešto kažem, oni su sa isčekivanjem očekivali odgovor.

Na taj način sam stavio važnost mom odgovoru.

Sada u toku vežbanja možda neću reći ništa dok klijent izvodi vežbu, sačekaću kraj serije da ga pohvalim ukoliko je ispravno izvodio vežbu i tom prilikom ću mu izneti svoja zapažanja.

Ne predlažem da se ne razgovara u toku treninga. To bi bilo čudno. Ali iznosim sledeće:

  • Što manje komplimenata date, to će klijenti biti uzbuđeniji što će ih primiti
  • Što manje znakova ponudite, to će klijenti više raditi na njihovoj primeni
  • Ako sačekate da klijent zatraži objašnjenje, verovatnije da će više ceniti vaš odgovor

Jednostavno rečeno, što manje kažete, to će imati veću vrednost.

Obratite pažnju na to šta drugi treneri propuštaju

U toku izvođenja vežbe bilo da je to čučanj ili mrtvo dizanje, neki treneri nisu u stanju da prepoznaju gde klijent greši. Kao lični trener on se fokusira na klijentovo čučanje, i to gleda iz jednog ugla, fokusirajući se na jedan aspekt pokreta.

Dobrog fitness trenera čini moć uviđanja nedostatak prilikom izvođenja vežbe, za to su potrebne godine proučavanja anatomije i biomehanike pokreta. Posmatranje čitavog lanca kretanja klijenta, umesto pretpostavke za rešavanje problema, učiniće da primećujete bol tamo gde ga klijent i oseća.

Slušajte šta klijenti žele, ali dajte im ono što im je potrebno

Dosta klijenata dođe u teretanu sa ciljem da smrša. Dosta trenera pravi grešku, pa klijentu ponudi vežbe koje sagorevaju što više kalorija, zatim da bi ubrzali gubitak kilograma ponude im neke najstrožije dijete kojih treba da se pridržavaju. Donekle će to uspeti, a onda udaraju u zid.

Samo je pitanje vremena kada će snaga volje klijenta oslabiti, kada će se povrediti ili se jednostavno umoriti od tolikog umora na svakom treningu.

Suština trenerskog posla je da trener oseti klijenta, i da trener fokusira svoj rad na sticanju snage i tehnike izvođenja. Umesto da klijenta pretvori u izmorenu osobu. Fitness trener počinje sa osnovnim obrascima pokreta, kako klijent povećava snagu on vežbe čini složenijim i kao takve prilagođava ih klijentu.

fitness trener

Fitness trener u radu sa klijentom

Nakon toga na red dolazi mentalni pristup klijenta prema ishrani. Umesto da mu trener zabrani ono što ne sme da jede, trener ga podstiče savetima koje namirnice bi trebalo da bira u ishrani i šta će dati najbolje rezultate.

Umesto da klijent dobije odgovor: jedite više nemasnih proteina, više povrća, manje prerađene hrane, manje šećera i masti – fitness trener zauzima drugačiji stav i preokreće scenario u glavi klijenta. Dobar izvor hrane doprineće boljim performansama u treningu, i to nemojte shvatiti kao ograničavanje već kao potrebu.

Dobićete zadovoljnog klijenta koji će vam reći kako je uživao u planiranju obroka tokom vikenda, da se oseća mnogo snažnije dok obavlja svakodnevne aktivnosti. Više ne gleda na vežbanje kao na iscrpljivanje, oni uživaju u tome. Klijent koji uživa u vežbanju lakše će doći do željenih rezultata.

Kao fitness trener učite od stručnjaka

Ako ste početnik, bez iskustva predlažem da učite od iskusnijih kolega ili prisustvujte praktičnim seminarima, naučite nove vežbe, nove pristupe starim problemima. Potrebno je izvršiti zapažanja i prilagođavanja u treningu klijenta. Svaki klijent ima određene nedostatke, koji čine vežbanje ograničavajućim. Potrudite se da razumete njegove probleme i ponudite način kako da ih reši.

Fitness trener ima pristup da ne zna šta najbolje funkcioniše kod određene osobe, dok to ne proba. Pri tome trudi se da ne izlaže klijente riziku. Suština je da se pronađe prava kombinacija pokreta koja odgovara njihovim potrebama.

Ne može se usvojiti pravilan pokret bez povremene greške. Zato pomognite klijentu da uvidi i otkloni svoje greške.

Budite srećni što ste zdravi i uživajte u svakom novom danu. Bolesni ljudi, nemaju brigu kako im izgledaju trbušnjaci, oni samo žele život sa što manje komplikacija i žele da lakše prebrode dan.

Nemojte tražiti brza i jednostavna rešenja problema. Potrudite se da klijentu uvek ponudite rešenje, to nekada može biti dugotrajan proces, ali ako ste spremni da prihvatite veće izazove sada, to će vas dovesti u situaciju da ste u prilici da pomognete većem broju ljudi.

Read More