Transport hrane kroz organizam zavisi od vrste hrane koju konzumiramo i moći organizma da tu istu hranu obradi ili svari.

Transport hrane od usta do mišića

Pre nego što vam objasnim koji se to procesi odvijaju u našem organizmu dok jedemo hranu i šta se dalje dešava sa tom hranom, pomenuću jednu poslovicu kako bi shvatili samu suštinu ove priče.

“Zemlja pruža dovoljno da zadovolji svačije potrebe, ali ne i svačiju pohlepu.” – Gandi

Čuvar svog zdravlja može postati samo onaj ko, poznaje opšte principe po kojima funkcionišu različiti organi ili sistemi u našem telu.

put hrane

put hrane kroz organizam

Saobraćaj u našem telu prestavlja kretanje hrane, biofluida kao i transport informacija prema mozgu ka odgovarajućem delu tela. Saobraćaj u našem telu dobrim delom kontrolišu simpatički i parasimpatički sistem.  Oni bi trebalo da se uzajamno kontrolišu i dopunjavaju. Ukoliko nije sinhronizovan doći će do narušavanja rada organizma.

Objasniću sam proces kako se odvija proces od momenta ulaska hrane u naše telo do trenutka kada se telo oslobađa te iste hrane.

  •  Odlučili smo da pojedemo određenu namirnicu, u ustima se hrana žvaće dok ne postane kašasta. Sledećih nekoliko sekundi vrši se transport hrane do želuca u kome se zadržava 2 do 4 sata.
  • Iz želuca hrana odlazi u dvanaestopalačno crevo u kome se zadržava veoma kratko.
  • Nakon toga odlazi u tanko crevo, gde se zadržava oko 5 sati.
  • Posle tankog creva odlazi u debelo crevo, gde se zadržava 10 sati, a nekad i više.

Ceo tok hrane prati informacioni sisitem u svakom delu digestivnog trakta i putem krvi aktivira odgovarajuće enzime i hormone.

Šta se dešava ako se prejedemo?

Ako se hrana dugo zadržava u našem organizmu, to se najčešće dešava u debelom crevu, stvaraju se toksini ili otrovi koji mogu dospeti u krv i svojim toksičnim dejstvom ugroziti rad mnogih organa.

Šta se dešava ako gladujemo?

Ako se hrana prekratko zadržava u organizmu, gube se esencijalni nutrijenti, pa tako može doći do dehridatacije i demineralizacije, što je nekad opasnije i od zadržavanja hrane u telu, a sam proces povezan je sa sistemom disanja i sistemom biofluida (krvnim i  limfnim sistemom).

Moć našeg organizma određuje energetski balans. Ako je temperatura tela snižena, ćelije nemaju dovoljno kiseonika za oksidaciju, ili u krvi ima manje gvožđa koje nemože transportovati kiseonik.

Zbog svakodnevnog životnog održavanja tel u obavezi smo da vršimo transport hrane u ogranizam,  da unosimo kiseonik, svoje misli i osećanja. Zauzvrat dobijamo energiju za obavljanje fizičkih, umnih i mentalnih procesa. Mera za određivanje kvaliteta tih procesa naziva se entorpija.

Entorpija – prestavlja veličinu koja definiše uslove i kvalitet odvijanja energetskih procesa

Frekvencija ili učestalost – pokazuje u kojim se vremenskim intervalima posmatrana energija prenosi ili transformiše.

Cilj je da se u biološkim procesima entorpija i frekvencija održavaju u željenim granicama. Ako stalno rashlađujemo svoj organizam, a on tu izgubljenu toplotu nije u stanju da nadoknadi, onda se razboljevamo. Kada se oznojimo, a na promaji smo, velika je verovatnoća da ćemo se razboleti.

Svaki organ u našem telu zaštićen je sluznim omotačem. Kada se poremeti kvalitet sluzi, nastaje oboljenje organa. Toplotu u našem organizmu stvaraju ćelije, a jednim delom i debelo crevo. Ono je energetski centar trbušne duplje. Ako debelo crevo ne stvara toplotu javljaju se problemi sa bešikom, matericom, jajovodima, prostatom i slično, pa tako osobe koje imaju hladne noge. Ove osobe takođe imaju problem sa debelim  crevom. Ako koristimo stalno hladne napitke postoji mogućnost da nahladimo jetru, to će dovesti do slabljenja funkcije jetre, žučne kese i debelog creva.

Entropija nam govori ne samo kako da treniramo bolest već na koji način da živimo i dostignemo prirodno zdravlje.

Još jedna stvar koja je jako bitna za funkcionisanje našeg organizma je kako funkcioniše naš autonomni nervni sistem, ali to će biti tema nekog sledećeg bloga.