Zašto je fizička aktivnost ključni faktor uspešnog života?

Zašto je važna fizička aktivnost?

Fizička aktivnost je uvek bila za mene pokretač pozitivnih promena. Kada želim da unapredim svoj život i nađem smisao u životu uvek se okrenem sportu i fizičkoj aktivnosti.

Usled nesređenog života, gde se stalno borimo sa nedostatkom vremena i prevelikim obavezama, često postavimo pitanje sebi:

Odakle da kreneš?

Ukoliko ne znaš kako da istovremeno središ zdravlje, odnos sa ljudima i karijeru, moj odgovor bi glasio kreni od početka. Uvek izaberem da početak bude zdravlje, jer u zdravom telu su i zdrave misli. Poznata poslovica “U zdravom telu, zdrav duh” govori u prilog tome o čemu danas govorimo.

Ukoliko počnete da radite na sebi kroz aspekt fizičkog tela, adekvatnog odmora, zdrave ishrane i kvalitetnog treninga, to će doprineti velikim promenama na svim drugim životnim aspektima kao što su posao, međuljudski odnosi i pozitivne misli.

zdrav život

fizička aktivnost gradi volju i pomaže vam da ostanete zdravi

Fizička aktivnost gradi volju i to je odličan način za novi početak. Kroz trening izgrađuješ istrajnost koja će te odvesti gde god poželiš u životu.

Dok treniraš dokazuješ sebi da si sposoban ili sposobna da preuzmeš stvari u svoje ruke i izgradiš samopouzdanje koje je neophodno u ostalim životnim aspektima.

Trening ne mora da se svodi na vežbanje u teretani, već bilo koji vid fizičke aktivnosti koji vama prija. To može biti: šetnja, ples, fitnes, trčanje, boks, vožnja bicikla ili rolera, plivanje ili rekreacija sa prijateljima.

Ukoliko se i Vi odlučite da unapredite svoje zdravlje, bez adekvatnog plana sigurno nećete uspeti.

Zato mi je cilj da svojim savetima pomognem da napravite svoj plan. Potrebno je samo da odvojite malo vremena i pročitate ovaj članak.

  • Koji je tvoj plan ishrane i kako možeš da ga unaprediš?
  • Na koji način ćeš nabavljati namirnice i koliko često?
  • Kada ćeš i kako pripremati namirnice?
  • Da li znaš kada jedeš i šta jedeš?
  • Kada ležeš i kada ustaješ?
  • Da li imaš sportsku opremu za trening?
  • Da li znaš kako da treniraš?

Da li imaš jasnu nameru šta želiš da postigneš?

Kada imaš jasnu nameru mnogo je lakše sebe da disciplinuješ, da redovno treniraš, ležeš u krevet na vreme, budiš se ranije i brineš o pravilnoj ishrani.

fizička aktivnost

izbalansirana ishrana uticaće na to da imate zdraviji život

Ukoliko sve ispoštuješ od planiranog, to samo ne da će se odraziti na zdravstveni aspekt vašeg tela, tako što ćete imati više energije za obavljanje svakodnevnih obaveza, lepše telo i bolju kondiciju.

Dobićete mnogo više samopouzdanja za karijeru i posao.

Ukoliko još niste doneli odluku, vreme je da to uradite sada. Počnite od toga, da fizička aktivnost bude vaša svakodnevnica. Saopštite partneru ili prijateljima da počinjete sa treningom kako bi vas podržali na vašem putu do promena.

Probajte da ličnim primerom utičete na ljude iz svog okruženja, da se i oni pokrenu baš kao i vi. Nakon što vide pozitivne promene na vama poželeće da i oni krenu istim putem i da njima fizička aktivnost bude  zdrava navika koja će im sigurno promeniti način života i učiniti da bude što kvalitetniji.

Pitanja za vas bi glasila ovako:

  • Da li želiš da imaš predivno telo za bitan događaj, leto ili doček nove godine?
  • Da li i dalje imaš samo želju ili ste doneli odluku?
  • Da li želiš da unaprediš svoje zdravlje i postigneš viši nivo fizičke spremnosti, nego do sada?
  • Koji su tvoji ciljevi?
  • Da li želiš da treniraš zbog sebe ili zbog drugih?
  • Da li vas podorica podržava u vašoj odluci da poboljšate sami sebe?

Kako da počneš i nateraš sebe da treniraš?

Znam da je teško da se nateraš sebe da treniraš, jer vam se čini da je svima lakše nago vama. Posebno se ovo odnosi na ljude koje žele da počnu sa treningom nakon povrede ili ukoliko nisu dugo trenirali.

Ispočetka je veoma teško, telo se zapravo adaptira, pa ćete se često osećati slabo dok se, budete borili sa prvim upalama. Nakon nekolilo dana kad prođu upale vaše telo postaje snažnije, a osećaj je fantastičan, jer vas više ništa ne boli. U vama preovladava osećaj sreće, jer ste istrajali u svojoj nameri. Potrebno je samo naći trenera i  prostor koji vam odgovara.

Fizička aktivnost ne bi smela da vam bude obaveza već zadovoljstvo, nakon kojega će te se osećati bolje.

Nadam se da vas je ovo navelo i da vas je motivisalo da počnete sa treningom. Ukoliko jeste napišite u komentaru vaše utiske sa prvog treninga.

 

 

Read More
neuromišićna bolest

Šta je miopatija i vrste neuromišićnih bolesti?

Pitate se šta je miopatija?

Miopatija – Neuromišićne bolesti heterogena grupa naslednih i stečenih oboljenja mišića, neuromišićne sinapse, perifernih nerava i motornih neurona, koja izazivaju smetnje u rasponu od npr. nemogućnosti podizanja nadlaktice do nesposobnosti da se oseti toplota na nekom predmetu. Zajedničke karakteristike svih neuromišićnih bolesti su širok dijapazon različitih kliničkih manifestacija, učestala zahvaćenost kardiovaskularnog, respiratornog i gastrointestinalnog sistema, upotreba velikog broja lekova od strane bolesnika i visok rizik od pojave perioperativnih komplikacija.

Dok se tip neuromišićnog oboljenja klinički lako dijagnostikuje, definisanje tačne bolesti je izuzetno komplikovano zbog preklapanja kliničke slike. Zato se dijagnostika oslanja na zahtevnije i savremenije dijagnostičke procedure. Mišićne atrofije su grupa genetsko determiniranih bolesti, koje su progresivne, sa slablenjem i propadanjem mišića. Postoji više tipova.

bolesti misica

neuromišićna bolest

Progresivna mišićna distrofija ili Duchenneova bolest je najpoznatiji oblik bolesti. Miopatija se uglavnom javlja kod dečaka sa pozitivnom porodičnom anamnezom (2/3). Već u prvim godinama života zapaža se slabost mišića, poteškoće kod penjanja uz stepenice i podizanja iz niskih položaja. Hod postaje sve teži. Listovi izgledaju hipertrofični (pseudohipertrofija). Razviju se kontrakture stopala, kolena i kukova. Kauzalne terapije nema. Sa sistematskim povremenim opuštanjem mišića (Vignar) i fizioterapijom je moguće produžiti vreme hodanja u proseku za više od 4 godine. Isto tako, traži savremeni pristup kod tih bolesnika preventivnu spondilodezu, odnosno fiksaciju kičme pre pojave deformacija (Luquevom tehnikom).

Podela neurimišićne bolesti

Neuromišićne bolesti predstavljaju heterogenu grupu oboljenja koju, pored simptoma od strane neuromišićnog sistema, karakteriše i zahvaćenost mnogih organskih sistema. Zbog toga je i sama klasifikacija neuromišićnih bolesti i danas predmet rasprava. Najčešća podela bazirana je na mestu patološkog zbivanja:

  • bolesti poremećenog sprovođenja na neuromišićnoj spojnici
  • bolesti mišića i mišićne membrane
  • periferne neuropatije
  • bolesti centralnog nervnog sistema (CNS) sa neuromuskularnim manifestacijama
  • bolesti deponovanja lipida/glikogena.

Vrste neuromišićnih bolesti

Neuromišićne bolesti uključuju: neuropatije, bolesti neuromišićne spojnice, miopatije, bolesti motornog neurona.

Neuropatije

Neuropatije je jedan od najčešćih poremećaja perifernog nervnog sistema, koje se karakterišu simptomima kao što su slabost, trnjenje i promene boje i teksture kože.

  • Stečene
  • Metaboličke
  • Toksične
  • Autoimunske

Nasledne

  • Charcot-Marie-Tooth-ova bolest
  • Nasledna neuropatija sa sklonošću ka paralizama nakon pritiska (HNPP)
  • Nasledne motorne neuropatije
  • Naledne senzitivne i autonomne neuropatije
  • Neuropatije udružene sa centralnim manifestacijama
  • Neuropatije udružene sa metaboličkim poremećajima

Kod naslednih neuropatija izrazita je genotipska heterogenost i često odsustvo korelacije genotipa i fenotipa: zato one zahtevaju detaljnu analizu fenotipa, pedigrea i elektrofiziološkog testa — jer kod naslednih neuropatija nije moguće samo na osnovu fenotipa odrediti tip bolesti već samo na osnovu finalne molekularno-genetičke dijagnostike.

Bolesti neuromišićne spojnice – Stečene, autoimunske

Miastenija gravis − autoimuna bolest, kod koje dolazi do blokiranja prenosa signala sa živaca na mišiće, što onemogućava izvođenje mišićnih kontrakcija.

Lambert-Eaton-ov miastenični sindrom — je autoimunska bolest koja nastaje usled stvaranja autoantitela na voltažno-zavisne kalcijumske kanale lokalizovane na neuromišićnoj spojnici i sinapsama autonomnog nervnog sistema. U 60% slučajeva udružen je sa karcinomom pluća. Kliničkom slikom dominira mišićna slabost, koja je praćena i autonomnom disfunkcijom (oko 30% obolelih, najčešće pokazuju hemodinamsku nestabilnost). Ovi bolesnici su osetljiviji na nedepolarišuće i depolarišuće mišićne relaksante nego oboleli od mijastenije.

Nasledne

Kongenitalni miastenični sindromi — je najčešće postsinaptički sindrom sa deficitom epsilon subjedinice acetilholinskog receptora, karakterističan za pripadnike romske populacije u Srbiji.

Miopatije

Miopatija  je bolest mišića, koja uzrokuje slabost, koja je obično najviše izražena u natkolenicama i nadlakticama. Uzroci mogu uključivati infekcije i trovanja. Mišićne distrofije su grupa naslednih, progresivnih mišićnih bolesti kod kojih se u patohistološkom uzorku mišića registruje nekroza mišičnog tkiva sa infiltracijom mišića vezivnim i masnim tkivom. Ove bolesti su posledica mutacija u različitim genima koji kodiraju proteine sarkoleme, jedra, bazalne membrane, ekstracelularnog matriksa, sarkomere i određene nestrukturne proteine sa enzimskom funkcijom

Nasledne — mišićne distrofije

Distrofinopatije (Dišenova i Bekerova mišićna distrofija) — recesivno se nasleđuju vezano za X hromozom i javljaju se u ranom detinjstvu. Odlikuje ih proksimalna mišićna slabost, teški oblici skolioze, kontrakture grudnog koša. Preko 70% pacijenata ima kardiomiopatiju, a česta je i insuficijentna hemostaza zbog deficita faktora koagulacije.

Miotonična distrofija (tip 1 i 2) — je genetska neuromišićna bolest koju karakteriše klinička heterogenost. Najčešća je zahvaćenost skeletne muskulature, miotonija koja predstavlja odloženu relaksaciju nakon kontrakcije i slabost mišića. Ove promene su praćene disfagijom, abdominalnim bolom i konstipacijom. Česti su poremećaji srčanog ritma (atrijalna fibrilacija i flater), insulinska rezistencija i neuropsihijatrijski komorbiditeti.

  • Facio-skapulo-humeralna mišićna distrofija
  • Emery-Dreiffusova mišićna distrofija
  • Udno-pojasne mišićne distrofije
  • Očno-ždrelna mišićna distrofija
  • Kongenitalne mišićne distrofije

Nasledne miopatije u užem smislu (npr. strukturne miopatije poput kongenitalnih miopatija)
Mitohondrijske miopatije — su veoma retke bolesti koje karakterišu funkcionalne i strukturalne promene na mitohondrijama. Najviše su pogođena tkiva visoko zavisna od energije: mozak, srce, mišići, pa su i klinički simptomi u vidu simptoma centralnog nervnog sistema, gubitak sluha i vida, miopatije, poremećaji srčanog ritma i kardiomiopatije.

Metaboličke miopatije
Nasledne mišićne kanalopatije
Stečene
Primarni miozitisi (Dermatomiozitis — Polimiozitis — Inclusion body miozitis) — su autoimunske bolesti koje zahvataju skeletnu muskulaturu, uzrokujući mišićnu slabost. Ekstramuskularne manifestacije uključuju poremećaje srčanog ritma, disfagiju usled zahvaćenosti mišića jezika, parezu glasnih žica i učestale aspiracione pneumonije.

  • Nekrotizirajući miozitis
  • Sekundarni miozitisi
  • Endokrine miopatije
  • Toksične miopatije

Bolesti motornog neurona

Amiotrofična lateralna skleroza (ALS) — nastaje usled progresivne degeneracije gornjeg i donjeg motoneurona, a koja uzrokuje mišićnu slabost, fascikulacije, atrofiju, hiperrefleksiju mišića i kvadriplegiju. Česti su bulbarni simptomi u vidu disfagija, dizartrija, aspiracione pneumonije i respiratorne insuficijencije. Respiratorna insuficijencija predstavlja najčešći uzrok smrti (75%). Često oboleli imaju i poremećaje srčanog ritma.

miopatija

Neurofiziološki (elektromioneurografija, ENMG) testovi

  • Spinalna mišićna atrofija (SMA)
  • Kenedijeva bolest (SBMA)

 

Dijagnostika neuromišidnih bolesti je izuzetno složena, jer različite bolesti često imaju iste simptome. Nakon dobijanja anamnestičkih podataka, detaljnog neurološkog pregleda koji omogućava definisanje neurološkog deficita, bolesnik se, prema potrebi, upućuje na genetičko testiranje i/ili biopsiju (nerva i/ili mišića).

Najčešće korišćeni dijagnostički postupci su: laboratorijske analize (enzimske, biohemijske, imunološke itd), neurofiziološka (elektromioneurografija, ENMG), ultrazvučna i radiološka (RTG, CT, MR i dr.).

Genetički testovi u dijagnostici neuromišićnih bolesti

Upoznavanje molekularno-genetičke osnove bolesti i napredak u tehnologijama za DNK analize doveli su do razvoja genetičkih testova koji danas omogućavaju dve vrste testiranja;

  • Simptomatsko genetičko testiranje — postavljanje tačne dijagnoze bolesti.
  • Prenatalno genetičko testiranje — prenatalno testiranje pacijenata iz porodica sa određenim genetičkim opterećenjem.

Biopsije u dijagnostici neuromišićnih bolesti

Neuromišićne biopsije u specijalizovanim centrima rade edukovani neurohirurzi i ortopedi. Uzorak uzetog tkiva se, uz kompletnu propratnu medicinsku dokumentaciju, odmah dostavlja u patohistološku laboratoriju.

Biopsija

Biopsija mišića sa znacima miopatije

Uz pismenu saglasnost pacijenta, jedan deo tkiva se priprema i šalje u biobanku za neuromišićne bolesti. Drugi deo tkiva se obrađuje rutinskim metodama prema svetskim standardima za histohemijsku, enzimohistohemijsku i elektronskomikroskopsku analizu. Patohistološki izveštaj, pored opisnognalaza, sadrži i reprezentativne fotografije.

Read More