Hrana koja se preporučuje kod problema, kao što je insulinska rezistencija?

Dijeta može igrati važnu ulogu u upravljanju dijabetesom, kao i kod bolesti kao što je insulinska rezistencija. Razumevanje kako određena hrana utiče na nivo insulina i šećera u krvi , kod bolesti kao što je insulinska rezistencija, može pomoći čoveku da se informiše o tome šta treba jesti i kada
Osoba sa dijabetesom može jesti uravnoteženu, zdravu ishranu bez odricanja od hrane u kojoj uživa. Važni faktori u efikasnoj dijeti protiv bolesti kao što je insulinska rezistencija i dijabetesa, uključuju umerenost i pažljiv izbor hrane za održavanje zdravog nivoa šećera u krvi.

U ovom članku sam identifikovao neke od najboljih namirnica za stabilizaciju nivoa insulina i šećera u krvi protiv bolesti kao što je insulinska rezistencija i dijabetes. Takođe posmatramo određenu hranu koju osoba sa dijabetesom treba izbegavati ili jesti samo umereno.

Međutim, važno je da osoba sa dijabetesom razgovara sa lekarom ili dijetetičarom pre nego što dođe do značajnih promena u ishrani.

Povrće bez skroba

Postoje dve glavne vrste povrća: skrobno i bez skrobno. Škrobno povrće je bogato ugljenim hidratima, koji čoveku mogu povećati nivo šećera u krvi.

izvor proteina

bundeva kao izvor proteina

Tikvice spadaju u povrće bez skroba, pogodno se preporučuju za osobe sa dijabetesom.
Ovo povrće je odličan dodatak gotovo svim dijetama, uključujući one pogodne za dijabetes.

Preporučuje se jesti najmanje 3–5 obroka povrća bez skroba svaki dan. Neki primeri povrća bez skroba : šargarepa, boranija, kukuruz, krastavac, tikvice, kupus, zelen za salatu, kao što je rukola, spanać i zelena salata).

Povrće je dostupno zamrznuto, konzervirano ili sveže. Ako ih osoba ne jede u sirovom stanju, najbolji način pripremanja povrća je prženje ili barenje i dodavanje minimalne masti i soli.Takođe obratite pažnju na vrste konzervansa u predpakiranom povrću. Proverite na primer liste sastojaka dodate soli, šećera, masti i ulja.

Celovita hrana

Celovita žitarica nudi zdraviju alternativu. Ukoliko koristite brašno kao prerađeni vid žitarica, one u svom sastavu sardrže endosperm, što nudi manje nutritivne koristi od celog zrna.

Glavna razlika je u tome što celovite žitarice imaju više vitamina i minerala, dok rafinirana zrna sadrže samo skrobni deo zrna, koji sadrži manje hranljivih sastojaka.

Potražite proizvode sa 100% integralnim sastojcima. Neki popularni primeri uključuju:

  • krekeri
  • hleb
  • kokice
  • braon pirinač
  • testenina
  • žitarice
  • kvinoja ili kinoa
  • celi zob ili zobena kaša
  • kukuruzna brašna

Osoba može da ubaci obroke od celog zrna u obroke ili grickalice da pomogne u kontroli nivoa šećera u krvi.

Konzumiranje celog zrna može pomoći u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i nekoliko vrsta raka, uključujući rak želuca, pankreasa i kolorektalnu bolest.

Šta je kvinoja?

Vekovima je osnovna hrana svih ljudi koji žive ili su živeli u vrlo nepristupačnim delovima Južne Amerike. Ranije je smatrana svetinjom, rastući u gotovo svim oblastima Anda. I danas je važan izvor hrane za mnoge, igrajući važnu ulogu u borbi protiv gladi, neuhranjenosti i siromaštva.

Čarobna kvinoja, biljka stabljike koja se uzdiže i “nosi” brojne listove, ovalnog oblika sa cvetovima na samom vrhu. Lako raste, otporna je na sušu i opstaje čak i na lošem tlu (zemljištu). Bezbroj malih semenki svojim izgledom podsećaju na proso i amarant.

Kvinoja sadrži esencijalne aminokiseline. Kao takva izuzetno je važna u vegetarijanskoj i veganskoj ishrani. Obiluje mineralima (fosfor, magnezijum, cink i gvođže). Karakteriše je visok sadržaj proteina, mikroelemenata i vitamina (C, E i B). Poznata po tome da ne sadrži gluten obezbeđujući unos od oko 368 kalorija na 100 gr.

kinea

kinea sadrži sve esencijalne aminokiseline

Pozitivno deluje na crevnu floru i jača imuni sistem. Biljka kvinoja kao superhrana, idealna ne samo za vegane i vegetarijance, već i za one koji vode računa o tome da obroci ne treba da budu samo ukusni već i zdravi. Proteini su u visokoj količini sadržani u njenim semenkama. U pitanju je funkcionalna hrana, zahvaljujući obilnom prisustvu dijetnih vlakana, nezasićenih masnih kiselina i bioaktivnih jedinjenja.

Zdrave masti

Orašasti plodovi i semenke u činiji, uključujući indijske orahe, brazilski orah, suncokretovo seme bademi, pistaći, lešnici i orasi. Zdrave masti su važan deo uravnotežene ishrane, za stabilizaciju nivoa insulina i šećera u krvi protiv bolesti kao što je insulinska rezistencija i dijabetes.

Neki ljudi neispravno povezuju svu masnoću sa lošim zdravljem. Međutim, neke masti pomažu u očuvanju zdravlja. Zdrave masti mogu biti jednozasićene ili polinezasićene. Omega-3, masna kiselina bogata masnom ribom, je jedan primer. Trans i zasićene masti povećavaju nivo štetnog holesterola u krvi. Ovo može doprineti riziku od kardiovaskularnih bolesti.

zdrave masti

Zdrave masti pomažu u očuvanju zdravlja

Konzumiranje više zdravih masti i manje nezdravih masti može pomoći u smanjenju nivoa štetnog holesterola, poboljšanju zdravlja srca i boljoj kontroli šećera u krvi.

Mnogo namirnica je bogato nezasićenim mastima. Neki primeri uključuju:

  • avokado
  • maslinovo ulje
  • orasi i semenke
  • ulje od repice, ulje od uljane repice

Avokado nudi niz zdravstvenih koristi. On može poboljšati zdravlje kardiovaskularnog sistema, pomoći kod mršavljenja i podržati dobro zdravlje tokom procesa starenja. Avokado odličan ukus u salatama i umacima.

Takođe, pokušajte zameniti puter maslinovim uljem ili kokosovim uljem u receptima.

Naučite više o zdravim i nezdravim mastima.

Masna riba

Masne ribe, poput lososa, imaju veliku količinu proteina i omega-3 masnih kiselina.

Sadržaj proteina je posebno zdrav za ljude koji imaju dijabetes, jer ne utiče na šećer u krvi. Puni se i obezbeđuje esencijalne hranjive sastojke koji pomažu telu da raste i obnavlja se.

Ljudi koji imaju dijabetes trebalo bi da pokušaju da dodaju masnu ribu u ishranu najmanje jedan dan nedeljno. Za osobe sa dijabetesom tipa 1 koji imaju prekomernu težinu, zdravi proteini su odlična opcija.

Kao i kod ostalih namirnica, priprema je ključna. Izbegavajte slatke marinade i pokušajte peći roštilj umesto da pržite ribu.

Kakao

Kakao je seme pasulja. Mlečenjem ovih semenki stvara se prašak koji je gorak i pun hranljivih sastojaka. Proizvođači ga koriste za stvaranje čokolade.

Kakao sadrži flavonoidni epikatehin, koji može pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi. Kakao može pomoći  i usporiti napredovanje dijabetesa tipa 2 i smanjiti otpornost na insulin.

Lak način dodavanja kakaa u ishranu jeste jedenjem tamne čokolade, mada previše može još uvek izazvati špic šećera u krvi. Konzumirajte tamnu čokoladu. Tamna čokolada sadrži više kakaa od mlečne čokolade.

Kada birate namirnice, trebalo bi da proverite sadržaj šećera. Tamna čokolada ima manje šećera od mlečne čokolade, mnogi poznati proizvođači dodaju više šećera.

Osobe sa dijabetesom trebale bi ograničiti unos čokolade na jedan ili dva mala kvadrata tamne čokolade dnevno.

Hrana sa visokom sadržajem proteina

Salata od crnog pasulja u posudi sa crvenom paprikom i slatkim korpama
Crni pasulj sadrži veliku količinu proteina i vlakana.
Protein je osnovni hranjivi sastojak mesa, ribe i određenog povrća, poput orašastih plodova, pasulja i mahunarki.

Protein ne povećava nivo šećera u krvi, a može pomoći čoveku da se oseća duže vremena sito.

Visoki unos proteina može imati mešovite rezultate kod ljudi koji imaju dijabetes tipa 2 u zavisnosti od vrste proteina. Dijeta sa visokim proteinom može smanjiti nivo šećera u krvi.

Međutim, dugoročno, ishrana koja sadrži previše životinjskog proteina može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Dijeta sa puno biljnih proteina, s druge strane, može skromno umanjiti ovaj rizik.

Osoba sa dijabetesom treba da favorizuje hranu sa puno proteina, ali malo životinjskih masti. Neki primeri uključuju:

  • riba, poput lososa, skuše i tunjevine
  • živina, kao što su piletina i ćuretina
  • pasulj, poput crnog pasulja
  • sočiva
  • orasi i semenke
  • soja i tofu

Osoba može lako da doda protein u obrok. Na primer, pasulj je odličan dodatak salatama, kao i pečena, pileća prsa bez preliva.

Hrana koju treba izbegavati

Postoji nekoliko namirnica koje bi osoba koja boluje od dijabetesa i osoba koja ima problem kao što je insulinska rezistencija  trebala ili izbegavati ili jesti samo umereno.

Sledeće namirnice mogu dovesti do porasta nivoa šećera i insulina u krvi:

  • slatka pića, kao što su soda, sokovi i sportska pića
  • prerađena hrana i peciva, koji često sadrže trans masti
  • beli pirinač, hleb i testenine
  • žitarice za doručak sa dodatkom šećera
  • jogurti sa dodatim šećerom
  • med i javorov sirup
  • aromatizirana, slatka pića od kafe
  • pomfrit
  • sušeno voće, kojem je često dodat šećer

Osoba sa dijabetesom i osoba koja ima problem kao što je insulinska rezistencija može jesti ove namirnice, ali u ograničenim količinama.

Prednosti stabilnog insulina i šećera u krvi
Dijabetes može izazvati niz simptoma i zdravstvenih problema.

Održavanje redovnih nivoa insulina i šećera u krvi može imati niz prednosti, uključujući:

  • poboljšano raspoloženje
  • smanjeni umor
  • povećani nivo energije
  • poboljšano zdravlje mozga i krvnih sudova
  • smanjen rizik od komplikacija, poput oštećenja živaca i bubrega

Efikasno upravljanje nivoom šećera u krvi takođe može umanjiti rizik od težih komplikacija dijabetesa, uključujući:

  • kardiovaskularne bolesti
  • oštećenje nerava
  • gubitak vida i slepilo
  • sporo zaceljivanje rana
  • ponavljajuće infekcije

Da bi ostali zdravi, ljudi koji imaju dijabetes moraju da upravljaju nivoom šećera i insulina u krvi.

Pored lekova, bitan deo upravljanja dijabetesom su promene načina života i ishrane. Određena hrana može pomoći promovisanju stabilnih nivoa šećera u krvi, dok ih druga može učiniti manje stabilnima.

Jedući uravnoteženu ishranu i izbegavajući hranu bogatu šećerom, jednostavne ugljene hidrate i nezdrave masti, čovek može bolje da kontroliše nivo šećera u krvi i insulina.

 

Read More