kardiovaskularna oboljenja

Kardiovaskularna oboljenja su uzrok smrti

 

Kardiovaskularna oboljenja su sve izraženija. Ovaj zdravstveni problem je jedan od uzroka smrti i telesnih oštećenja sa trajnim onesposobljavanjem čoveka za normalno funkcionisanje.

U ranijim tekstovim bilo je govora o promenama koje se događaju u telu kao posledica redovnog i intezivnog vežbanja. Da li su te promene korisne za naše telo i organizam? Koje su to prednosti koje čovek dobija, ukoliko redno vežba u odnosu na one koji su fizički neaktivni?

Često možete pročitati na različitim portalima o koristima koje telo ostvaruje ukoliko se redovno bavimo fizičkom aktivnošću. Evo nekoliko razloga zašto je dobro redovno trenirati:

  1. povećava se otpornost prema određenim bolestima
  2. čovek se oslobađa nervne napetosti i briga
  3. moguće je povećati sposobnosti konstruktivnog mišljenja
  4. može se održavati normalna telesna težina
  5. moguće je razviti pozitivne osobnine i poboljšati karakter

 

Jedan od najvećih problema u pokušaju da se prikažu korisna dejstva vežbanja, predstavlja činjenica da je telo iz dana u dan izloženo veoma različitim faktorima.

Ovo stvara teškoću izdvajanja pojedinih činilaca, kao što je vežbanje.

Nejasno je da li je vežbanje direktan uzrok nastanka promena ili na to utiču i drugi činioci kao što su:

  • pravilna ishrana,
  • opšte zdravstveno stanje,
  • stepen oslobođenosti od nervne napetosti i briga,
  • klimatski uslovi

Svi ovi činioci mogu uticati i igrati određenu ulogu u nastajanju određenih promena, kao što su kardiovaskularna oboljenja.

Veoma je teško dokazati da je samo jedan od njih uzrok određene promene. Međutim, uloga vežbanja u izazivanju određenih pozitivnih promena u telu već odavno je dokazana i poznata svima.

Kardiovaskularna oboljenja i degenerativna oboljenja

Značaj vežbanja u sprečavanju nastanka srčanih napada i degenerativnih oboljenja je nemerljiv.

Veliki uticaj ima i u smanjenju njihovog inteziteta i minimiziranju vremena rekovalescencije, kao i u smanjenju broja smrtnih slučajeva od tih bolesti.

Tokom poslednjih godina kardiovaskularna oboljenja su sve izraženija.

Ovaj zdravstveni problem je jedan od uzroka smrti i telesnih oštećenja sa trajnim onesposobljavanjem čoveka za normalno funkcionisanje.

Kardiovaskularna oboljenja nalazila su se nisko na listi oboljenja koja uzrokuju smrt.

Međutim, u današnje vreme, kardiovaskularna oboljenja izazivaju više smrtnih slučajeva, nego sve ostale bolesti zajedno.

Oko 1 milion ljudi u Srbiji pati od ozbiljnih srčanih poremećaja ili od sužavanja krvnih sudova, što dovodi do teških srčanih i koronarnih oboljenja. Poražavajući podatak je što sve više mladih osoba ima problem sa gojaznošću i poseduju određena kardiovaskularna oboljenja.

Redovno učešće i fizičkoj aktivnosti, pogodnoj za doba i stepen fizičke sposobnosti pojedinca, nije jedini značajan faktor u suzbijanju pojava ili otklanjanju kardiovaskularnih smetnji.

Među drugim činiocima od uticaja na učestanost nastanka kardiovaskularnih oboljenja  treba spomenuti;

  • količinu konzumiranih masti u ishrani,
  • stepen nervne napetosti i stresa kojima smo svakodnevno izloženi,
  • nasledne osobine i
  • preteranu gojaznost.

 Kardiovaskularna oboljenja – Uzrok i učestanost nastanka

Prilikom vežbanja protok krvi kroz vene, naročito u nogama – pojačava se usked naizmeničnog skupljanja i opuštanja mišića koji uvećavaju proticanje krvi kroz vene. Sa poboljšanjem elastičnosti mišića usled redovnog vežbanja, povećava se i njihova sposobnost za pomaganje cirkulacije krvi. U tom smislu povećana cirkulacija može se smatrati dugoročnom posledicom vežbanja, a takođe i neposrednom.

 

Redovnim vežbanjem smanjuje se mogućnost nastanka zgrušavanja krvi (tromboza) u krvnom sudu.

Takvo zgrušavanje je krajnje opasno, jer grudvica krvi (embolus), ili njen deo, može odvojivši se, da zastane u vitalnom delu cirkulatornog sistema i da delimično ili potpuno blokira krvni sud.

Ako do toga dođe u plućima nastaje plućna embolija, ako se to desi u srcu nastaje koronarna tromboza, a u mozgu moždani udar.

kardiovaskularna oboljenja

plućna embolija

Smrtonosni srčani napadi događaju se najćešće kod osoba koje se bave sedentarnim zanimanjem.

Ređe se to dešava kod onih koji su angažovani napornom fizičkom aktivnošću.

Kardiovaskularna oboljenja događaju se i povećavaju u srazmeri sa stepenom u kome je pojedino zanimanje sedentarnog karaktera. Kod takvih zanimanja stepen oporavljanja se znatno umanjuje.

Zašto fizička sposobnost, kao posledica redovnog bavljenja intezivnom fizičkom aktivnošću, pomaže u smanjenju broja kardiovaskularnih oboljenja?

Uloga vežbanja i načina ishrane u sprečavanju srčanih oboljenja kod različitih starosnih grupa, pomažu nam da shvatimo odnos između fizičke neaktivnosti i kardiovaskularnih oboljenja.

Sužavanje arterija

Lekari, fiziolozi i stručnjaci za ishranu koji su proučavali unutrašnje zidove arterija, pronašli su da na tim zidovima postoji tendencija nagomilavanja masnih materija. Usled toga dolazi do smanjenja unutrašnjeg prečnika arterija, a samim tim i do ometanja protoka krvi. Razlozi koji dovode do toga je nedostatak fizičke aktivnosti, ishrana bogata holesterolom (koja izaziva nastajanje voskaste masti u krvi) i poodmaklo doba starosti koje donosi »zarđavanje arterija«.

Ishrana bogata holesterolom može dovesti do povećanja normalnog nivoa holesterola u krvi (od 100 do 250 mg smatra se normalnim), što često izaziva slaganje masnih sastojaka po unutrašnjim zidovima arterija. Kardiovaskularna oboljenja kao što je koronarna tromboza nastaje usled nepravilnog načina života.

Koronarna tromboza (kod koje se grudvica krvi zaustavi u srčanom krvnom sudu i smanji, odnosno začepi protok krvi u jedan deo srca) najčešće se pojavljuje kod jačeg stupnja arterioskleroze.

Redovno intezivno vežbanje doprinosi sniženju nivoa holesterola u krvi. Posle fizičke aktivnosti telo beleži osetno smanjenje nivoa holesterola. Nivo seruma holesterola kod neaktivnih ljudi ima tendenciju da raste u odnosu na aktivne ljude koji imaju određenu fizičku aktivnost.

Muškarci koji uzimaju hranu bogatu kalorijama, ali intezivno vežbaju kod njih se nivo holesterola ne povećava.

Vežbanje produžuje vreme zgrušavanja krvi

Krv osobe koja redovno vežba ili se često bavi fizičkom aktivnošću sporije se zgrušava od osoba koje obavljaju sedentarni posao. Redukcija u koagulaciji krvi je veoma značajna kod sprečavanja koronarnih napada. Prevashodno,  zato što smanjuju mogućnost formiranja grudvica krvi u krvinim sudovima srca, mozga ili drugim vitalnim delovima. Ove grudvice krvi  izazivaju blokiranje protoka krvi i dovode do srčanog napada ili moždanog udara.

Vežbanje razvija pomoćnu cirkulaciju krvi

Pomoćna cirkulacija krvi u kapilarima razvija se kao rezultat zahteva, koje cirkulatornom sistemu postavlja napor koji se dešava pri vežbanju i fizičkoj aktivnosti. Pomoćna cirkulacija može biti (sekundarna i sporedna).

Ovaj naknadni razvoj je od velikog značaja za slučaj da koronarna tromboza smanji ili zaustavi redovnu cirkulaciju krvi koja snabdeva deo mišićnog tkiva srca. Ova dodatna pomoćna cirkulacija u srcu može brzo da preuzme – delimično ili potpuno – zadatak snabdevanja krvlju svih delova srca, čime se minimizira oštećenje ćelija srca koje često nastaje kao posledica koronarne tromboze.

Lekari propisuju pacijentima koji imaju određena kardiovaskularna oboljenja i boluju od koronarne tromboze blagu formu vežbanja, čim simptomi bolesti nestanu, u nekim slučajevima ova terapija se preporučuje i pre nego što sipotomi iščeznu.

Sposobnost srca da izdrži stres

Jedno vreme verovalo se da prošireno ili “sportsko srce”, nastalo intezivnim treningom, predstavlja opasnost za zdravlje sportriste. Sad se, međutim zna, da je ovo proširenje prirodna stvar i da nastaje kao rezultat treninga, pa je zato poželjno. Srce je stalno izloženo određenom radnom naporu i pod normalnim uslovima veoma je otporno. Ovo se narolito vidi kroz sposobnost srca da izdrži manipulaciju rukama pri krajnjim situacijama koje ponekad zahtevaju da se srce direktno masira rukom. Kao što smo konstatovali u prethodnom tekstu, redovno vežbanje je poželjno za srce, jer ono na taj način postaje snažnije, a njegovi mišići elastičniji.

Isto tako cirkulacija krvi se pojačava, te se srce u stvari, bolje ishranjuje krvlju. Neodgovarajuće i degenerativno “ulenjeno srce” možemo označiti kao nenormalno, nastalo usled sedentarnog načina života koje je karakteristično za savremenu civilizaciju.

Ulenjeno srce često nije u stanju da se bori sa pojačanim stresom i fizičkim naporima izazvanim bolešću ili neuobičajnim situacijama.

Iz ovih razloga mnogi lekari prepisuju fizičku aktivnost kao što je šetnja ili trčanje, rekovalescentima od srčanih oboljenja, jer se na taj način ne samo vraća njihova fizička snaga, već se stvara i odbrambena rezerva protiv budućih srčanih napada.

Čini se da je vežbanje najvažniji “lek” za zdrave i najglavnija terapija za bolesne

Ukoliko vas je ovaj tekst podstakao da razmislite: kakav život vodite i da li imate dovoljno fizičke aktivnosti, onda sam uspeo u svojoj nameri. Ukazao sam vam na potencijalne pretnje koje mogu biti posledica fizičke neaktivnosti, odluka je isključivo na vama. Da li želite da vodite hedonistički život i kasnije imate zdravstvene probleme ili želite zdravo telo i dug život.

 

 

 

 

 

 

Read More

Razvoj dece i faktori koji utiču na razvoj

Razvoj dece i rast u visinu direktno je zavistan od rasta koštanog sistema, posebno kičmenog stuba i kostiju nogu. Pošto se izduživanje kostiju odvija u epifizarnim hrskavicama (zone rasta), okoštavanjem ovih mesta završava se rast, ali ne i ukupan razvoj organizma koji se okončava tek po navršenoj 24 godini života.

Čovek svoj razvoj započinje odmah nakon oplodnje jajne ćelije od strane spermatozoida u utrobi majke (intrauterini život). Zametak (embrion) tokom prva 3 meseca života prolazi kroz fazu formiranja organa (organogeneza). Taj period je kritičan jer neki lekovi, kao i neke virusne infekcije majke ( posebno rubeola), mogu da poremete organogenezu i da izazovu nakaznost (teratogeno dejstvo).

Ljudski zametak se nakon 3 meseca starosti naziva plod ili fetus. U ovom periodu pošto su već formirani organi, dolazi do intezivnog rasta, tako da fetus do momenta rođenja naraste i do 30 puta. Pri rođenju, novorođenče (naziv za prvi mesec života) je dugo oko 50 cm i teško  3 do 3,5 kg. Novorođeno dete do navršene prve godine života naziva se odojče. U tom periodu dolazi do intezivnog rasta i razvoja. U daljem toku rasta do navršene 16 -18 godine dete poraste 3 do 3,5 puta, a masa mu se uveća za 20 puta.U nekim slučajevima visina može da se poveća i do 4 puta, a masa i do 30 puta.

Razvoj dece i zakonitosti rasta i razvoja

Dete nije mali čovek, ono poseduje anatomske i fiziološke osobenosti koje mogu biti kvalitativne. Kvalitativne promene se odigravaju prema sledećim zakonitostima:

  • rast deteta se ne odvija linearno
  • intezitet rasta pojedinih organa nije isti

Razvoj dece – Nelinearni rast deteta

Razvoj dece prolazi kroz faze debljanja i faze istezanja. Ovo doba se deli na 4 faze:

  • Prva faza ubrzanog rasta od 1 do 3 godine
  • Prva faza usporenog rasta od 3 do 11 godina
  • Druga faza ubrzanog rasta od 11 do 14 godina za devojčice i 13 do 16 za dečake
  • Druga faza usporenog rasta od 14 do 17 godina za devojčice i 16 do 19 za dečake

Rast u visinu direktno je zavistan od rasta koštanog sistema, posebno kičmenog stuba i kostiju nogu. Pošto se izduživanje kostiju odvija u epifizarnim hrskavicama (zone rasta), okoštavanjem ovih mesta završava se rast, ali ne i ukupan razvoj dece koji se okončava tek po navršenoj 24 godini života. Prirast u rastu najveći je tokom prve godine života, potom opada do puberteta, nakon čega se opet beleži skok.

razvoj deteta

rast deteta je uslovljen određenim faktorima

Rast u širinu  utiče veoma značajno na porast telesne mase i samo delimično zavisi od rasta koštanog sistema, kao što su rebarni lukovi i karlica. Bitan uticaj na rast u širinu ostvaruje se preko rasta organa koji pripadaju nervnom sistemu (mozak), respiratornom  sistemu (pluća), kardiovaskularnom sistemu (srce), digestivnom sistemu (želudac i creva), kao i samim mišićima. Mada nasleđe, kao i u slučaju rasta u visinu, igra određenu ulogu, ovde značajan uticaj ostvaruju spoljni činioci (fizička aktivnost, obilna isshrana itd.).

Prirast telesne mase je najveći u prvoj godini života, da bi se postepeno smanjivao. Novi skok se beleži u periodu puberteta, kada godišnji prirast može da bude isto tako veliki  kao u prvoj godini života.

Nejednak rast pojedinih organa

Kostur čoveka raste do 15 – 16 godina, maksimalno do 20 godina života. Do polaska u školu ostvari se 2/3 maksimalnog rasta. Glava novorođenčeta je neproporcionalno velika u odnosu na telo i iznosi 1/4 dužine tela. Kasnije brže rastu kičma i ekstremiteti, tako da sa 20 godina života dužina glave iznosi samo 1/8 dužine tela.

Rast lobanje u visinu i širinu determinisan je rastom mozga. Mozak je u prvoj godini života težak oko 1500 grama, da bi do 20 godine usporeno rastao i uvećao se još samo 100 do 200 grama.

Rast u širinu deteta zavisi od rasta unutrašnjih organa. Pored endogenih faktora (nasleđe), veoma važnu ulogu igraju i egzogeni faktori (bavljenje sportom) koje povećava širinu grudnog koša, ramenog pojasa itd.

Kvalitativne promene (razvoj) odnose se na promene vrste ćelije i funkcije pojedinih tkiva. Tkivo je grupa ćelija koje vrše istu funkciju. Ove promene zahtevaju skoro sva tkiva.

Mozak vremenom smanjuje broj ćelija, ali se ostvaruje veća plastičnost ( broj sinapsi, sinteza novih belančevina itd.).

Kostur embriona se sastoji od hrskavičavog tkiva, da bi definitivno okončao tek sa 2o godina života. Starenjem kosti gube elastična vlakna te postaju krte i lako lomnjive.

Mišići novorođenčeta čine oko 25% telesne mase, da bi kod odraslih ovaj procenat iznosio i preko 40%. Sa starenjem procenat vode u mišićima se smanjuje.

Čovek je biće koje veoma sporo sazreva  (ima veoma dugu mladost). Period da se postigne faza razvoja kada dete može samo da vodi brigu o sebi, više od 10 puta je duži nego kod životinja. I svoju polnu zrelost čovek ostvaruje znatno sporije od životinja.

Faktori rasta koji utiču na razvoj dece

Faktori rasta se mogu podeliti na unutrašnje endogene i spoljašnje egzogene.

 

Endogeni faktori rasta

U unutašnje ili endogene faktore spadaju: nasleđe, pol i rasa.

Nasleđe igra bitnu ulogu za rast i razvoj dece. Danas se zna da je jedna vrsta gena odgovorna za brzinu rasta, a druga za konačnu visinu čoveka. Ispitivanja jednojajčanih monozigotnih blizanaca su pokazala da oni poseduju isti procenat belih i crvenih vlakana u mišićima. kao i sličnu maksimalnu potrošnju kiseonika VO2max. Nasledni faktori određuju i funkciju endokrinih žlezda, čiji je normalni rad neophodan za pravilan rast i razvoj dece.

Tokom intrauterinog načina života rast snažno podstiču hormoni gušterače (pankeras) i nadbubrežne žlezde. Tokom prve godine tu funkciju preuzima grudna žlezda (timus), a do treće godine štitna (tireoidna) žlezda . Do puberteta hormoni hipofize (posebno hormon rasta somatotropin) podstiču rast, da bi u pubertetu polne žlezde svojim anaboličkim dejstvom ubrzale rast i razvoj.

Ugradnju proteina anablizam snažno podstiču, kako muški polni hormon testosteron, tako i ženski polni hormon estrogen.

Razgradnju belančevina katabolizam podstiču hormoni kore nadbubrega, glukokortikoidi kortizol, Ovi hormoni regulišu glukoneogenezu – pretvaraju masti i belančevine u glukozu i na taj način usporavaju rast.

Pol igra važnu ulogu za rast i razvoj dece. Ova uloga vezana je za funkciju endokrinih žlezda.

Devojčice ranije ulaze u pubertet i stoga ranije završavaju rast. Sinovi nasleđuju glavne antropološke osobine oca, a kćerke majke.

Egzogeni faktori rasta

U spoljne ili egzogene faktore rasta i razvoja dece spadaju klima, godišnje doba, ishrana, bolesti, fizički rad i psihosocijalni faktori.

  • Klimatski faktori ne utiču bitno na rast i razvoj deteta. Uočene razlike su verovatno posledica uticaja ishrane.
  • Godišnje doba utiče značajno na rast i razvoj dece. U proleće deca brže rastu, a tokom zime značajno se povećava telesna masa deteta. Ove promene mogu takođe biti posledica nedovoljne fizičke aktivnosti i nepravilnog načina ishrane.
  • Ishrana ima presudan značaj na rast i razvoj deteta.
  • Ratovi i druge katastrofe dovode do fenomena retardacije (zaostajanja u razvoju), posebno za ovaj problem se vezuje nedostatak mleka belančevina i kalcijuma. Ove promene nisu nepovratne ireverzibilne. Pravilnom ishranom deca mogu da nadoknade ovaj nedostatak u roku od 2 do 3 godine.
  • Unos vitamina – Tokom rasta i razvoja posebno su značajni vitamini, naročito D i C vitami. Kinezi kao narod koji unosi malo belančevina veoma su niskog rasta, nasuprot tome Crnogorci i Hercegovci koji su se hranili životinjskom hranom spadaju u najviše ljude na svetu.
  • Dečije bolesti koje deca imaju tokom odrastanja ne utiču bitno na rast i razvoj. Međutim, hronične bolesti kao što je tuberkuloza mogu da uspore rast i razvoj dece.
  • Fizička aktivnost umerenog inteziteta do 50% VO2max podstiče rast i razvoj organizma.
  • Naporan fizički rad povezan je sa ranim ustajanjem i nedovoljnim spavanjem, takođe usporava rast (skraćuje se REM faza spavanja u kojoj se luči dosta hormona rasta).
  • Socio-ekonomski uslovi – Takođe, dokazano je da deca koja žive u boljim uslovima su naprednija od dece koja žive u lošim socio-ekonomskim uslovima.
  • Bavljenje sportom u pubertetu podstiče lučenje hormona rasta (brži rast), ali ne utiče na konačnu visinu deteta. Ona je genetski determinisana.

 

Sport za pravilan razvoj dece

Deca do puberteta treba da fizički rad ostvaruju kroz igru. Fizički aktivna deca nisu debela i pravilnije se razvijaju i rastu.  Povedite računa o pravilnom unosu hrane kojom se osigurava dovoljan unos proteina, vitamina, minerala da bi deci obezebdili sve neophodne nutrijente za razvoj, dok višak ugljenih hidrata unetih tokom dana, deca sagorevaju tokom igranja napolju.

Sport (određeni sport) u stanju je da dovede do specifičnih promena u razvoju, kod plivača bolje se razvija grudni koš i  rameni pojas, kod tenisera se zadebljavaju kosti opterećene ruke, kod akletičara su razvijene noge, a kod gimnastičara gibkost tela.

Psiho socijalni faktori tj. uslovi u kojima dete odrasta imaju često presudan značaj za rast i razvoj dece. Tu spadaju uslovi stanovanja: higijena, vlaga, odnosi među roditeljima, ukupan društveni milje itd. Povoljan porodični, skolski i društveni milje utiče na razvoj radnih navika, razvija ljubav prema sportu, formira tzv. sportski duh i time olakšava rad trenerima posebno pri formiranju vrhunskih sportista.

Psihički stres utiče negativno na rast i razvoj dece, jer deluje na lučenje hormona hipofize, što dovodi do smanjenja lučenja hormona rasta. Sa druge strane stres povećava lučenje adrenokortiko-tropnog hormona ACTH koji stimuliše lučenje kortizola – hormon katabolizma.

Read More