Selekcija dece za određeni sport, zahteva da se deca selektuju na određeni način. Deca koja će biti viša od 180 cm, potrebno je postupati sa njima opreznije, jer se javljaju bolovi u tetivama i mišićima tzv. bolovi rasta.

Tokom razvoja deca prolaze kroz dva potpuno različita perioda:

  • intrauterini period
  • ekstrauterini period

Intrauterini period se odnosi na vreme od 9 meseci, koje plod provede u materici (uterus) majke. Ovaj period se završava rođenjem, kada započinje ekstrauterini period.

Ekstrauterini period obuhvata sledeća razvojna doba:

  1. doba detinjstva (do 3. godine)
  2. predškolsko doba (do 6. godine)
  3. mlađe školsko doba (od 6. do 12. godine)
  4. starije školsko doba (od 13. do 20. godina)

U starijem školskom dobu dete prolazi kroz 3 faze:

  • prepubertet
  • pubertet
  • postpubertet (adolescencija -zrelost)

U pubertetu se ostvaruje najbrži rast. Kod muške dece pubertet obično počinje oko 13. godine, a završava se oko 16. godine. U tom periodu poraste dete i do 30 cm, a dobije na masi i do 20 kilograma, a nekada i više.

Kada deca ulaze u pubertet?

Žene ulaze u pubertet dve godine ranije. Hormonalne promene su veoma burne i kratko traju. Ovo uslovljava manji rast kod ženske dece u poređenju sa muškom decom.

Prelaz iz puberteta u pubertet oglašava se pojavom prve menstruacije kod ženske dece, devojčice već sa 12 godina dobijaju prvu menstruaciju. Kod muškaraca pubertet se odražava pojavom spermatozoida u ejakulatu. Ove promene koicidiraju sa kovrdžanjem prepubičnih dlaka. Pojava prve menstruacije, ne znači da se postigla puna polna zrelost tj. sposobnost začeća. Obično je potrebno da prođe jedna godina da bi se obavio potpuni prelazak iz puberteta u adolescenciju.

Redosled i brzina rasta i razvoja

Svi delovi tela kod dece ne rastu i ne razvijaju se istom brzinom. Prvo što rastu jesu udovi ili ekstremiteti, prvo se uvećavaju stopala i šake, a tek onda ostali delovi tela. Nakon udova razvija se grudni koš, pa ramena i tek onda ostali deo trupa.

Opšte je poznato da brže izrastaju kosti, nego mišići i tetive. Mišići znaju da kasne i do 6 meseci u razvoju. Kod dece koja brzo izrastu, javljaju se bolovi u tetivama i mišićima tzv. bolovi rasta.

Bez obzira na kašnjenje, glavni prirast u masi tokom puberteta, pod uslovom da dete nije gojazno, odvija se na račun skeletnih mišića.

Selekcija dece na osnovu hronološke i biološke starosti

Tokom trnažnog procesa, a posebno pri selekciji, neophodno je pored hornološke starosti koja podrazumeva životnu dob, ustanoviti i tzv. biološku (fizilošku starost).

Često smo u situaciji posmatrajući grupu dece istih godina da primetimo razliku u visini, težini, polnim karaktreristikama, mišićnoj masi itd. Znači da unutar istog hronološkog uzrasta, pojedinci mogu pripadati različitim biološkim uzrastima. Za procenu biološke starosti danas se primenjuju sledeći kriterijumi:

  1. odnos mlečnih i trajnih zuba
  2. stepen okoštavanja hrskavičavih epifiznih zona rasta u kostima ( obično šake).
  3. stepen razvoja sekundarnih polnih karakteristika (maljavost u predelu lica i promena glasa kod dečaka, a kod devojčica pojava prve menstruacije i razvoj dojki).

Određivanje biološke starosti ima veliki značaj pri selekciji, kao i formiranju grupa koje sprovode isti režim treninga. Imajući u vidu da su moguće velike razlike između biološkog i hronološkog uzrasta, pojava ekstrema, nedovoljno ili preterano razvijenog pojedinca u grupi daće velike negativne efekte.

selekcija dece

Tokom normalnog rasta i razvoja ljudskog organizma, počev od 3 godine dete ostvaruje određeni procenat konačne visine. U pubertetu se često ostvari veći rast od očekivanog. Selekcija dece za određeni sport, vrši se tako što želimo da selektujemo decu koja će biti viša od 180 cm, to je posebno bitno za skakače i košarkaše, takva deca treba već sa 1o godina da poseduju visinu od 150 cm.

U prvom slučaju, nivo opterećenja biće prevelik (prelazak u anaerobni režim rada) rizik od povreda lokomotornog aparata raste (nedovoljno razvijen koštano-zglobni sistem), što sve daje negativne efekte i na psihološkom stanju, jer se razvija osećaj manje vrednosti (inferiornosti).

U drugom slučaju, stvara se lažni osećaj superiornosti koji je relativan. Vremenom, kako ostala deca dostižu njegov biološki uzrast, razlike u fizičkim svojstvima se dramatično gube. Novonastala situacija kod deteta koje je prevremeno postalo adolescent, može da izazove osećaj zaostajanja u razvoju.

Iz gore navedenih razloga decu uvek treba grupisati prema biološkoj, a ne hronološkoj starosti.

Selekcija dece u mlađem uzrastu?

Visina tela je najuočljiviji pokazatelj razvoja deteta. Ona ne utiče bitno na brzinu kretanja, jer deca sa kraćim nogama prave veći broj koraka  (brže pomeraju noge). Selekcija dece u sportovima, gde skočnost čini bitno fizičko svojstvo ( skok u vis, odbojka, košarka, fudbal itd.) viša deca poseduju u startu određeni prednost. Ova prednost se ne odnosi na veću eksplozivnu snagu, već na prednost koju daje više postavljeno težište tela.

Poboljšanjem brzine koja se zapaža tokom daljeg razvoja sve do puberteta,odnosi se na sazrevanje neurofizioloških funkcija (poboljšanja koordinacije pokreta, sinhronizacija regrutovanja motornih jedinica itd.).

selekcija dece

U pubrtetu sa nastankom polne zrelosti povećava se dramatično lučenje hormona. Kod muškaraca dolazi do ispoljavanja anaboličkog efekta muških polnih hormona /testosterona, što rezultira u povećanju mišićne mase. To sve utiče na porast opšte snage, ili u slučaju razvijanja eksplozivne snage (zavisno od treninga) dovodi do porasta brzine.

Ovo sve objašnjava zašto su dečaci sa 14 godina brži ako su viši rastom ( ranije su ušli u pubertet).

Selekcija dece u mlađem uzrastu se radi pažljivo, pa stoga mnogi treneri mlađih kategorija, pri pravljenju ekipe biraju adolescente tj. one koji su iz puberteta prešli u postpubertet,  a sve u cilju pravljenja što moćnije ekipe. Njihova ekipa poseduje veću biološku starost, što i nije najpošteniji način za postizanje uspeha. Kod starije dece ne postoji razlika između hronološke i biološke starosti, kao što je to slučaj kod dece do 14 godina. To je tako, jer su ovi stariji prošli pubertet, pa stoga ne postoje razlike. Ovi fenomeni nisu zastupljeni kod devojčica tokom puberteta, jer ženski polni hormon ne poseduje takav anabolički efekat kao što je to slučaj kod muškaraca.

Promene u kardiovaskularnom sistemu

Kako dete sazreva značajne promene se dešavaju i na kardiovaskularnom sistemu. Frekvenca rada srca u mirovanju, progresivno opada od 10 do 18 godine. U periodu od 18 do 20 godine života, pri maksimalnom fizičkom naporu, dostiže se i maksimalni mogući puls 220 udara u minuti, potom maksimalni puls opada proporcionalno sa godinama.

Sa smanjenjem pulsa uočava se porast krvnog pritiska. Ovaj porast se odnosi kako na sistolni, tako i na dijastolni pritisak. U ovom periodu se menja i aerobni kapacitet dece. Dokazano je da Vo2max zavisi više od hronološke starosti, nego od naslednih faktora.

Od čega zavisi aerobni kapacitet?

Aerobni kapacitet u pubertetu je veći kod muške dece, što se da objasniti većim brojem eritrocita i količinom hemoglobina. Ovaj nagli skok se dešava zahvaljujući testosteronu i njegovom anaboličkom dejstvu.

Bitan faktor koji utiče na porast aerobnog kapaciteta je značajni porast minutnog volumena srca koji se dešava u pubertetu. Međutim, interesantan je podatak da deca za istu relativnu potrošnju kiseonika, angažuju manji minutni volumen srca, što se može objasniti sledećim činjenicama:

  1.  deca poseduju efikasniji enzimski sistem mitohondrija
  2. deca poseduju relativno manju masu unutrašnjih organa (viscera) u odnosu na odrasle, što smanjuje bazalnu potrošnju kiseonika
  3. deca efikasnije odaju toplotu konvekcijom, kondukcijom i zračenjem jer poseduju veću potrošnju tela u odnosu na masu, za razliku od odraslih. Samim tim koža angažuje manje krvi  za potebe evaporacije.

Disajni volumeni rastu tokom čitavog perioda rasta i razvoja, bez obzira na pol, tako se nastavlja i tokom puberteta. Učestanost plućne ventilacije se konstantno smanjuje tokom ovog perioda kod oba pola. Merenje maksimalne frekvence disanja  tokom perioda razvoja su pokazala postepeni pad, to možemo shvatiti ekonomičnijim disanjem tokom života.

U pubertetu se kod dečaka povečava minutni volumen disanja. Kod dece pre i nakon puberteta ne postoji značajna razlika u količini ATP i kreatin fosfata CP u mišićnim ćelijama.

Deca pre puberteta poseduju veoma nisku aktivnost enzima fofruktokinaze (PFK), odgovornog za sinzezu mlečne kiseline. Deca nemogu da ostvar visok nivo laktata u krvi, što objašnjava mali anaerobni sistem kod dece, što ih primorava da se brzo adaptiraju na aerobni rad. Maksimalne vrednosti laktata u krvi izmerene kod dece do 6 godina starosti, nisu prelazile 7 mmol/l , a kod dece starosti 11 godina nisu prelazile vrednost od 10 mmol/l.

 

 

Read More