Stres u sportu i kako se izboriti sa njim?

Stres može se svrstati u unutrašnji i spoljašnji stres. Uzrok stresa može se povezati sa instiktom poznatim kao borba ili beg. Kada kažemo stres mislimo na biološke i psihološke aspekte stresa.

Kako se takmičari i treneri bore sa pritiskom očekivanja i sa stresom koji svakodnevno doživljavaju u poslu?

Instikt borbe tj. bega od problema pokreće nekoliko hemijskih reakcija u telu počev od signala  iz amigdele do simpatičkog nervnog sistema.

Mnoge tehnike suočavanja sa stresom, kao što su meditacija, samogovor i određeni rituali pomažu sportistima i trenerima da prevaziđu stres.  Jako su korisni sportistima tokom takmičenja.

Da li stres deluje isto na svakoga?

Svaka osoba treba da razvije standardizovani način uključivanja vežbanja suočavanja sa stresom. Psihološka priprema za svakog sportistu je drugačija u zavisnosti od sporta kojim se bavi sportista, kao i u zavisnosti od tipa ličnosti –  koliko je jaka ličnost tj. kako se bori sa stresom.

Šta je stres i kako ga možemo definisati?

Stres se može konceptualizovati kao odgovor na izazov ili pretnju. Svrha stresa je da upozorava i priprema vaše telo u slučaju potencijalne psihološke ili fizičke opasnosti.  Stres služi kao katalizator radi vaše zaštite. Iako, stres uvek pominjemo u negativnoj konotaciji kao potencijalni problem, on je od suštinske važnosti za opstanak kao i rast svakog organizma. Odgovor na borbu odnosno problem sa kojim se suočavamo, povezan je sa simpatičkim nervnim sistemom. Kada se suočite sa stresnom situacijom, deo mozga amigdala će se aktivirati, šaljući signal hipotalamusu.

Hipotalamus se sastoji od dva dela: simpatički i parasimpatički nervni sistem.

Amigdala je jedan od dve dademolike grupe jezgara tj. grupacije neurona u centralnom nervnom sistemu. One su locirane duboko i medijalno unutar temporalnog ražnja mozga . Uloga amigdele je u obrađivanju pamćenja, odlučivanja ili emocionalnim odgovorima uključujući strah, anksioznost i agresiju i smatra se delom limbičkog sistema.

Okidači parasimpatičkog nervnog sistema zaduženi su za proizvodnju hemijskih procesa zvanih epinefrin ili kako ga svi znaju andrenalin, kortizol i noradrenalin. Najpoznatiji od njih je andrenalin i on je taj koji pokreće osobađanje šećera i masti u krvi sa mesta za privremeno skladištenje u telu.

Najveći deo adrenalina se sintetiše i oslobađa iz srži nadbubrežnih žlezda kao hormon. U centralnom nervnom sistemu neki neuroni oslobađaju adrenalin kao neurotransmiter.

Šta je hormon i koja je funkcija hormona?

Hormon je hemijski glasnik između ćelija. To su organska jedinjenja različite hemijske prirode, koja deluju u malim količinama. Njihovo delovanje je specifično i dovodi do promena u organizmu. Funkcija hormona je da služi kao signal do ciljne ćelije.

Hormonski molekuli se puštaju direktno u krvotok. Hormoni se krvlju prenose do mesta delovanja.

To su posebna tkiva, specifična za svaki hormon, tzv. ciljana tkiva. Na ćelijama ciljanih tkiva nalaze se specifične molekulske strukture, receptori.

Oni se mogu nalaziti i u samim ćelijama. Hormoni “pronalaze” ciljana tkiva “prepoznavajući” svoje receptore, reaguju sa njima na specifičan način i nizom hemijskih reakcija izazivaju metabolički efekat u ćeliji.

Iskorišćavanje ovih hranljivih sastojaka daje telu nagli val energije. U početku je ovo bila funkcija stresa.  Stres može negativno delovati na suzbijanje imunološkog sistema, povećavajući verovatnoću grčeva u mišićima, glavobolje, srčani problemi i poteškoće sa spavanjem.

Psihološki efekat tehnika suočavanja sa stresom u sportu

Stres može prouzrokovati mnoge promene u mislima i osećanjima ljudi: kao što su anksioznost, nesigurnost, razdražljivost, nemir, bes i umor. Ljudi takođe mogu pretrpeti i negativne promene u ponašanju. Profesionalni sportisti mnogo pažnje ulažu u usavršavanje tehnike i strategije prevazilaženja stresa, ali nekad stres je nemoguće iskontrolisati. Takmičarski sportovi često pogoduju stresnoj atmosferi.

Sportisti moraju biti spremni da se nose sa kratkoročnim stresom tokom takmičenja kao i sa dugoročnim stresom koji se odnosi na očekivanja po pitanju rezultata i očekivanja.

Naročito je važno kada sportisti visokog nivoa moraju da kontrolišu svoje telo sa najvećom preciznošću. To je posebno izraženo u sportovima: gimnastika i skokovi u vodu. košarka, fudbal itd.

U kojim situacijama sportista oseća stres?

Često se strah prepoznaje kada sportista počne da oseća nervozu. To možemo videti u primerima kada u košarci igrač nema poverenja u svoj šut, pa se umesto da uputi otvoreni šut, opredeljuje za dodavanje. Svaki sport ima trenutke u kojima je prisutan rizik da bi se pobedilo. Sportisti se moraju suočiti sa prirodnim instiktom kako bi doneli pravu odluku u tom trenutku.

Igraj da pobediš, ne igraj da izgubiš

To je fraza koju mnogi treneri koriste da podstaknu svoje igrače. U sportu instikt za prihvatanje rizika, posmatra se kao izazov.

 

Instinkt borbe se aktivira kada izazov zaista uzbuđuje sportistu. Postoje trenuci kada sportista samo žudi za konkurencijom. Kada svi negativni stresori postanu gorivo za „borbu“ instinkta, sportisti uglavnom imaju bolji učinak. Neizvesnost ishoda može se pretvoriti u uzbuđenje. Rizikovanje postaje lakše. U tom trenutku je pritisak privilegija.

Čak iako se pobeda na takmičenju ne čini ni približno toliko teškom koliko pokušaj preživljavanja, biološki odgovor je isti. U oba slučaja mora se uložiti mnogo napora u borbu za nešto važno.

Pod pretpostavkom da su sportisti na sličnom nivou, oni koji su u stanju da se nose sa pritiskom u kritičnim trenucima najverovatnije  će uspeti u prevazilaženju stresnih situacija. Zbog toga se mnogi sportovi odnose na određene trenutke u igri kao trenutke „pritiska“. Pritisak je često najveći izvor stresa u sportu. Sportisti takođe koriste izraze kao što su „gušenje“ ili „stezanje“. Biološki gledano, stres zateže mišiće i povećava puls. Svi uslovi gore pomenuti koriste se kada sportisti znaju da nisu uspeli da se izbore sa stresnom situacijom.

Kako se izboriti sa stresom?

Suočavanje sa stresom za sportistu znači: prihvatanje emocionalnih uspona i padova, promene u ponašanju, nemogućnost pravilnog upravljanja telom i još mnogo toga.

Sportisti su stalno u situacijama u kojima nema mesta za greške. Suočavanje sa stresom znači da sportista mora trenutno da se izbori sa hormonalnim ili hemijskim promenama u telu. Dok stres izaziva emocije besa i frustracije, najuspešniji sportisti deluju smireno i sabrano.

stres

fokus sportiste za pravezilaženje stresa

U nekim slučajevima stres može biti motivator kao i alat koji pomaže u postizanju ciljeva. Sa druge strane, pogrešna vrsta stresa može dovesti do toga da sportista izgubi fokus, oseća se obeshrabreno i osećaja se nesigurno.

Koji sve faktori utiču na stres i kako možemo prevazići stres?

Stres se takođe može podeliti u dve kategorije: Interna i eksterna.

Unutrašnji stres stvara sportista. Očekivanja po pitanju postizanja rezultata je primer unutrašnjeg stresa.

Primeri spoljnih stresora bi se odnosili na očekivanja drugih osoba na razultat sportiste. Tu mislimo na trenera, rodbinu, saigrače.

Mnogo je različitih faktora koji mogu uneti stres u karijeru sportiste.

Prvo potrebno je početi od ideje samopoštovanja. Ovo je unutrašnji faktor koji može izazvati znatnu količinu stresa kod sportista u nastojanju da ispune sopstvena očekivanja. Mnogi sportisti procenjuju sopstvenu vrednost na osnovu rezultata.

Gledajući to kroz pristup „sve ili ništa“ može stvoriti ogromnu količinu stresa tokom takmičenja. Sportisti koji su u stanju da odvoje svoje rezultate od svojih očekivanja mnogo se lekše nose sa podnošenjem stresa.

Ukoliko vam je potrebna stručna osoba koja će vam pomoći da prevaziđete stres, postavite pitanje i rado ću vam dati odgovor.

 

 

Read More
napetost

Uticaj stresa na vaše telo?

Kako stres utiče na nas?

Svakodnevno nam se dešavaju sledeće situacije: Zaglavljeni ste u saobraćaju, kasnite na važan sastanak ili niste stigli da odradite ono što ste planirali. Ovakve situacije navode nas da se nerviramo, a sve to vodi u stres.

Sada ću objasniti kako to funkcioniše u našem telu. Hipotalamus u vašem mozgu, aktivira hormone stresa. Ovi hormoni stresa sami pokreću reakciju u vašem telu, srce počinje jače da vam lupa, disanje se ubrzava, a mišići su spremni za akciju. Ovo je reakcija vašeg tela koja za cilj ima da vas pripremi da brzo reagujete u hitnim situacijama. Ali kada je telo izloženo svakodnevnom stresu, to može dovesti vaše zdravlje u ozbiljan rizik.

stres

Na šta sve utiče stres u našem telu

Stres je prirodna fizička i mentalna reakcija na životna iskustva. Svako od nas povremeno izložen je stresnim situacijama. To mogu biti situacije poput poslovnih obaveza, porodičnih problema, pa sve do ozbiljnih  životnih događaja poput zdravstvenih problema, smrti voljene osobe ili neke iznenadne nepogode ili događaja koji vas je zatekao. Sve ovo može uzrokovati stres. Stres može biti i koristan vašem zdravlju, ali ako je stres povremen, a ne učestao. Može vam pomoći u rešavanju potencijalno ozbiljnih situacija. Vaše telo reaguje na stres tako što opušta hormone koji povećavaju frekvenciju vašeg srca i disanja, a mišići su napeti i spremni da reaguju.

Međutim, ako vaš stresni odgovor ne prestane pucati, а nivoi stresa ostanu povišeni mnogo duže nego što je neophodno da bi ste preživeli, to vam može ozbiljno ugroziti zdravstveno stanje. Hronični stres može uzrokovati različite simptome koji mogu uticati na vaše zdravlje. Simptomi hroničnog stresa uključuju:

  • razdražljivost
  • anksioznost
  • depresija
  • glavobolje
  • nesanica

Centralni nervni i endokrini sistem

Vaš centralni nervni sistem (CNS) zadužen je za vaš odgovor „borbe ili bega“. U vašem mozgu, hipotalamus se okreće, poručujući adrenalnim žlezdama da oslobađaju hormone stresa adrenalin i kortizol. Ovi hormoni obnavljaju vaše otkucaje srca i šalju ubrzano krv u područja gde je najpotrebnija u hitnim slučajevima, poput vaših mišića, srca i drugih važnih organa. Kada opaženi strah nestane, hipotalamus bi trebao navesti sve sisteme da se vrate u normalu. Ako se CNS ne vrati u normalu ili ako stres ne nestane, odgovor će se nastaviti.

Hronični stres je takođe faktor u ponašanju kao što su prejedanje ili ne jedenje dovoljno, zloupotreba alkohola ili droga i socijalno povlačenje.

Respiratorni i kardiovaskularni sistem

Hormoni stresa utiču na respiratorni i kardiovaskularni sistem. Tokom reakcije na stres, dišete brže u nastojanju da brzo raspodelite krv bogatu kiseonikom po telu. Ako već imate problem sa disanjem poput astme ili emfizema, stres može još više otežati disanje.

Pod stresom vam i srce brže pumpa. Hormoni stresa uzrokuju da vam krvne žile ograničavaju i preusmere više kiseonika u vaše mišiće, tako da ćete imati više snage da preduzmete mere. Ali ovo takođe podiže vaš krvni pritisak.

Kao rezultat toga, čest ili hronični stres prekomerno će opteretiti rad vašeg srca. Kada vam krvni pritisak poraste, rizikujete i moždani udar ili srčani udar .

Probavni sistem

Pod stresom, vaša jetra proizvodi dodatni šećer u krvi ( glukozu ) kako bi vam obezbedila energiju. Ako ste pod hroničnim stresom, vaše telo možda neće moći da drži korak sa ovim dodatnim naletom glukoze. Hronični stres može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Nalet hormona, ubrzano disanje i ubrzani rad srca mogu takođe da uznemire vaš probavni sistem . Verovatnije je da imate žgaravicu ili refluks kiseline zahvaljujući povećanju želučane kiseline. Stres ne uzrokuje čireve (bakterija zvana H. pilori često čini), ali može povećati rizik za njih i uzrokovati da se postojeći čirevi pogoršavaju.

Stres takođe može uticati na način na koji se hrana kreće kroz vaše telo, što dovodi do dijareje ili opstipacije. Takođe možete da osetite mučninu i povraćanje ili bolove u stomaku.

Mišićni sistem

Vaši mišići se zatežu kako bi se zaštitili od povreda kada ste pod stresom. Obično se ponovo oslobađaju kad se opustite, ali ako ste stalno pod stresom, vaši mišići možda neće dobiti priliku da se opuste. Napeti mišići uzrokuju glavobolju, bolove u leđima i ramenima i bolove u telu. Vremenom, ovo može pokrenuti nezdravi ciklus dok prestanete sa vežbanjem i za pomoć se okrenete lekovima protiv bolova.

Seksualnost i reproduktivni sistem

Stres je iscrpljujući i za telo i za um. Nije neobično da izgubite želju kada ste pod stalnim stresom. Iako kratkotrajni stres može da uzrokuje da muškarci proizvode više muškog hormona testosterona, taj efekat ne traje.

Ako se stres nastavi duže vreme, čovekov nivo testosterona može početi da opada. Ovo može ometati proizvodnju sperme i uzrokovati erektilnu disfunkciju ili impotenciju. Hronični stres takođe može povećati rizik od infekcije za muške reproduktivne organe poput prostate i testisa.

Za žene stres može uticati na menstrualni ciklus. Može dovesti do nepravilnih, težih ili bolnijih perioda. Hronični stres takođe može povećati fizičke simptome menopauze.

Imuni sistem

Stres stimuliše imuni sistem, što može biti plus za neposredne situacije. Ova stimulacija može vam pomoći da izbegnete infekcije i zacelite rane.

Ali s vremenom će hormoni stresa oslabiti vaš imuni sistem i smanjiti reakciju vašeg tela na strane napadače. Ljudi koji su pod hroničnim stresom podložniji su virusnim bolestima poput gripa i prehlade, kao i drugim infekcijama. Stres vam takođe može povećati vreme koje vam je potrebno da se oporavite od neke bolesti ili povrede.

 

 

 

 

Read More